Zbog promene klime i ekstremnih vremenskih prilika, hrana je sve otrovnija, upozoravaju naučnici.
Poljoprivredni usevi proizvode sve više štetnih materija zbog prilagođavanja učestalim ekstremnim vremenskim uslovima. A to već izaziva zdravstvene probleme kod ljudi i stoke koji ih koriste u ishrani, upozoravaju naučnici u novom izveštaju Programa UN za životnu sredinu.
Pšenica i kukuruz razvijaju veću količinu potencijalno štetnih toksina zbog samozaštite od ekstremnog vremena.
U normalnim okolnostima biljke pretvaraju apsorbovane nitrate u nutritivne aminokiseline i proteine, ali dugotrajne suše to usporavaju i sprečavaju, što dovodi do problematične akumulacije nitrata u biljkama.
Usevi za koje se smatra da skupljaju previše nitrata u stresnim periodima su kukuruz, pšenica, ječam, soja, proso i šećerna trska.
Naučnici ukazuju na slučajeve trovanja cijanovodonikom koji su već zabeleženi u Keniji i na Filipinima.
Takođe, tu je i problem aflatoksina kojima je izloženo oko 4,5 milijardi ljudi u zemljama u razvoju. Setimo se Srbije.
Evropa će takođe biti pogođena rastućom količinom aflatoksina u lokalnim usevima ako globalna temperatura naraste za samo dva stepena Celzija.
