Kada vas nešto boli, nema dileme, ići ćete odmah kod lekara. Ali ima simptoma, stanja, boluckanja na koja nećete obratiti pažnju i nećete otići kod lekara a trebalo bi. Vreme često bude dragoceno, jer znamo da je bolje sprečiti nego lečiti.
Evo sugestije na šta treba obratiti pažnju.
Visok holesterol
Zbog povišenog nivoa holestereola u krvi može vam se začetpiti arterija, što može dovesti do lošeg protoka krvi u vitalne organe, kao što su srce i mozak. Na kraju to može izazvati srčani udar ili moždani udar, upozorava kardiologdr Sara Collins. Visok nivo holesterola i hipertenzija su faktori rizika za bolesti srca.
Visok nivo holesterovala ne može se osetiti. Zato treba ići na rutinski pregled krvi. Ako je holesterol visok lekar će vam verovatno preporučiti vežbe i promenu načina ishrane kao početno lečenje a kod opasnijih nivoa prepisaće vam i lekove.
Vitamin D
Iako možda nećete primetiti da se zbiva išta opasno, ako vam je nivo vitamina D duže vreme ispod 30 ng/ml, to može uticati na razvoj srčanih bolesti, dijabetesa, nekih vrsta raka, kao i multiple skleroze.
Vitamin D pomaže i u apsorpciji kalcijuma. Nivo vitamina D niži od 20 ng/ml može se smatrati manjkom. Srećom, provera i nadoknada vitamina D su jednostavni. Ne bežite panično od sunca i vaše telo će stvoriti dovoljno vitamina D samo od sebe. Ozbiljan nedostatak se može nadoknaditi dodacima u ishrani.
Povišen krvni pritisak, hipertenzija
Zbog starenja, porodičnih predispozicija, prekomerne telesne težine pritisak krvi na zidove arterija može postati prevelik. To na kraju dovodi do hipertenzije. Eventualne komplikacije uključuju srčani udar, moždani udar i bolesti bubrega. “To naglašava važnost godišnjih sistematskih pregleda, čak i ako se osećate zdravo. Imajte na umu da je normalni pritisak oko 120/80 mmHg, podseća dr Melissa Kong.
Hipotireoza
Štitna žlezda reguliše metabolizam, kao i niz ključnih procesa u organizmu. Kod nedovoljno aktivne štitne žlezde ne proizvodi se dovoljno hormona (TSH) i telo ne funkcioniše ispravno. Simptomi hipotireoze, kao što su umor i netolerancija na hladnoću, lako se mogu previdjti jer su suptilni i mogu se pojaviti postepeno. Usporena štitna žlezda može dovesti do debljanja, bolesti srca, visokog holesterola, neplodnosti, depresije i oštećenja živaca. Kontrolišite se redovno svake pete godine, kažu stručnjaci da je to dovoljno.
Anemija
Kako se broj crvenih krvnih zrnaca polako smanjuje, javljaju se suptilni simptomi, poput umora. Budući da crvena krvna zrnca prenose kiseonik, ovaj nedostatak kiseonika može oštetiti organe i povećati rizik za srčani udar. Obavestite lekara ako ste često umorni, pogotovo ako imate teške menstruacije ili crevni poremećaj, poput Crohnove bolesti ili celijakije.
Fibromialgija
Fibromialgija je hronično stanje ili bolni sindrom koje karakteriše bol mišića, ligamenata i tetiva praćeno umorom. Karakteristične su i određene tačke u telu koje su vrlo bolne na dodir. Većina ljudi oseća umeren do jak umor, ima smetnje spavanja, osetljiva je na dodir, svetlo i zvuk te ima kognitivne smetnje. Ali fibromialgiju je teško dijagnostikovati jer ne postoji test za ovaj poremećaj. Lekari dolaze do dijagnoze isključujući druge moguće bolesti, tako da mogu proći godine pre nego što saznate u čemu je problem. Iako fibromialgija nije opasna po život, treba se kontrolisati. Faktori rizika uključuju pojavu bolesti u porodici, prisutnost reumatskih bolesti ili zaraznih bolesti, kao što je Lymova bolest, te neki traumatski događaj, kao što je saobraćajna nesreća.
