Svi znamo da je veoma važno šta jedemo. Vodimo računa o svakodnevnoj ishrani i živećemo kvalitetnije.
Jedna je studija pokazala da ljudi koji 20% kalorija pojedu u obliku zasićenih masti, imaju povišen nivo holesterola u krvi, dok recimo Japanci, koji samo pet posto kalorija pojedu u obliku zasićenih masti, imaju nizak nivo holesterola u krvi.
Za zdravo srce važno je znati i ovo:
Hidrogenizovana biljna mast
Ove masne kiseline su veštačke, stvorio ih je čovek i ne mogu se naći nigde u prirodi. Ali zato ih ima u gotovo svim slatkišima, keksićima i kolačima u samoposlugama. U vidljivijem obliku tu je i margarin. Navode se pod imenom transmasti, očvrsnuta biljna mast, a ponekad samo kao biljna mast. U hranu se stavljaju isključivo zato jer ih je jeftino proizvesti i lako transportovati. To što podižu štetan holesterol i istovremeno snižavaju dobar, HDL holesterol i dovode srce u rizik, prehrambenu industriju ne zabrinjava.
Umesto toga jedite maslinovo ulje ili puter, ali i tu treba paziti da ne preterate. Umesto slatkiša jedite voće, a kolače pripremajte kod kuće.
Mesne prerađevine
Viršle, slanina, kobasice i delikatesno meso, čak i ono nemasno, poput ćuretine, prerađeni su tako da nose teret natrijuma i konzervansa, često nitrata i nitrita, koji su povezani sa srčanim problemima. “Tokom obrade se lako izgubi kontrola nad kvalitetom sastojaka”, kaže dr. Cynthia Thaik, kardiolog iz Los Angelesa.
Obrađeno meso je takođe bogatije zasićenim masnoćama, a ima i manje proteina, podseća dr. David Katz sa Yale Prevention Research Centera. Obrađeno meso je povezano i s većim rizikom od dijabetesa i karcinoma jetre.
Umesto toga jedite više ribe ili kobasice i paštete koje ćete pripremiti sami, tako da ste sigurni šta sadrže.
Crveno meso
Problem je što je ovo meso puno zasićenih masti, čak i kad je neobrađeno. “Ne želim reći da moramo da jedemo samo biljke, ali umerenost je uvek ključ”, kaže dr. Thaik.
Svakog dana sveukupno unesenih kalorija, zasićenih masti ne sme biti zastupljene više od 7 posto, što bi značilo oko 10 do 15 grama zasićenih masti dnevno, podsećaju Iz American Heart Associationa
Umesto toga jedite više ribe ili belo meso, ali ne svaki dan.
Zašećereni napici
“Kad mislimo na srčane bolesti, najčešće ih povezujemo s holesterolom i masnoćama, ali znamo da i šećer, jer je povezan s debljinom i uticajem na insulin, ima puno veze s razvojem arteroskleroze”, kaže dr. Thaik. Zapravo, ako pijete jedno zašićereno piće na dan, imate 20 posto veći rizik da dobijete srčani udar, pokazuje jedna studija iz 2012.
Dijetalni gazirani napici nisu ništa bolji. Istraživanje iz 2012. pokazalo je da dnevni unos dijetalnog gaziranog napitka povećava rizik od moždanog udara, srčanog udara i privremene smrti. Tačan razlog još se ne zna.
Umesto toga pijte vodu kojoj ćete dodati malo limuna ako niste navikli na ukus čiste vode, ceđeni sok raznog voća ili biljne čajeve koje ste sami skuvali, a ne kupljene u flašici.
Pržena hrana
Izbegavajte prženu hranu, jer je to krajnje nezdravo. Umesto toga jedite kuvanu hranu ili pečenu na slabijoj vatri na maslinovom ulju.
Brza hrana
Brza hrana sadrži zasićene masti, transmasti, šećer ili natrijum, što znači katastrofu za naše srculence. Jedna studija iz 2012. je ispitivala dejstvo brze hrane na arterije nakon samo jednog obroka, a rezultat je poražavajući. Pokazalo se da je sposobnost krvnih sudova da se rastegnu pala za 24 posto.
“Ne samo fast food, nego prerađena hrana uopšte ima vrlo visok sadržaj natrijuma”, kaže dr. Thaik. Supe iz kesice, razni umaci kao i hleb mogu biti izvor velikih količina soli.
