Danas se sve više govori o bulimiji i anoreksiji ali postoji i veoma čest a potpuno suprotan poremećaj ishrane koji je najčešći uzrok gojaznosti – to je emocionalno prejedanje.
Ljudi koji pate od ovog poremećaja su duboko nesrećni, jer ne žele da toliko jedu, ali nisu u stanju da prestanu i to rade često krišom. Zato porodica i nije svesna šta se zaista događa. U ovoj vrsti bolesnog odnosa prema hrani postoje slabije i jače faze. Smenjuju se periodi kratkotrajnih dijeta i prejedanja. Da bi se emocionalno prejedanje izlečilo, osim pravilno izbalansirane ishrane, čestih kontrola i merenja, potrebno je i odvikavanje od prejedanja. Pomoć i podrška porodice i okoline su neophodni.
Emocionalno prejedanje je posledica veoma složene psihičke situacije. U nekim slučajevima se čak primenjuju i antidepresivi kao krajnje rešenje kod ekstremno gojaznih, ali lečenje nikako ne sme da se sprovodi na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom.
Zašto dolazi do ovog poremećaja?
Velike količine hrane stvaraju serotonin, hormon sreće, i zato mnogi pribegavaju hrani kao sedativu, odnosno leku protiv stresa.
Ljudi su skloni da jedu velike količine hrane iz mnogih razloga: iz navike, jer smo odrasli uz zahtev roditelja da se sve pojede iz tanjira, zbog emotivne praznine koju popunjavaju hranom, zbog dokazivanja ljubavi onima koji nam pripremaju hranu i muče se se ceo dan u kuhinji, iz dosade, kada smo pod stresom, ili kada smo dobro raspoloženi pa slavimo uz mnogo hrane. Jednostavno, hrana je zauzela mesto sedativa.
Emocionalno prejedanje se javlja povremeno ali može postati i hronični poremećaj. Okidač je u većini slučajeva stres. Kada dođete kući posle posla, izbezumljeni od nervoze i neprijatnih situacija, bacate se na hranu kao da niste ništa pojeli danima. Obično ne jedete salatu i niskokalorično povrće, nego režete hleb i šunku, davite se u sladoledu, tamanite čokoladu i keks i zovete dostavu hrane kako biste dobili pomfrit, ćevape ili picu i sve to u velikim količinama. A u stvari niste nimalo gladni, ne postoji pravo osećanje gladi, već ste vrlo nervozni, umorni, napeti – jednostavno pod stresom ste.
Kako je stanje gojaznosti povezano sa mnogim ozbiljnim bolestima ako spadate u veliku grupu onih koji imaju višak kilograma trebalo bi da pokušate da se izborite sa emocionalnim prejedanjem. Razmislite da li možete da odolite obilju mirisne i ukusne hrane na stolu i ne posegnete baš za svim što je servirano?
Ovo je moguće samo ako pomislite da se borite sa neprijateljem broj 1, samodisciplina je veoma važna ali i shvatanje borbe protiv prejedanja kao pokušaja da se pobedi stres i emotivni bol.
Ako želite da zaustavite emocionalno prejedanje morate poštovati sledeća pravila:
-sipajte u jedan tanjir ono što vam se dopada ili želite da probate, tako ćete vizuelno da kontrolišete količinu
-ne dopunjavajte i ne dodajte ništa naknadno, naučno je dokazano da, ako jedemo od svega pomalo i mešamo ukuse, pojedemo veću količinu hrane, a ničega se ne zasitimo dovoljno
-da biste osetili sitost, izaberete ono što najviše volite i samo to jedite.
Takođe morate napraviti i plan zdrave ishrane, mada mnogima nije jasno kako bi on trebao da izgleda.
Kao plan zdrave ishrane za kontrolu emocionalnog prejedanja dijetaizdravlje.com navodi:
DORUČAK je obavezan i dobro je da dan počnete mlečnim proizvodom, najbolje jogurtom, a možete dodati dvopek, sa laganim sirnim namazom ili jogurt sa jednom kašikom muslija i šakom sezonskog voća.
RUČAK treba da se sastoji od malo nemasnog mesa ili ribe i sezonske salate.
VEČERA malo integralne testenine sa sirom ili pečurkama i povrće.
UŽINE treba da se sastoje od sezonskog voća, a prava mera je – koliko stane u šaku. Ako pojedete sve što je organizmu potrebno u toku dana, uveče možete pojesti malu porciju sladoleda.
