U dečijem i adolescentskom uzrastu, redovni obroci su od presudne važnosti. Tad telo intenzivno raste, a mozak upija pregršt informacija. Kroz dnevnih pet obroka, tri glavna i dva međuobroka, snabdevamo se energijom za ceo dan pun izazova. Tu je kalcijum, koji je važan za rast kostiju kod dece i održavanje normalne koštane mase kod odraslih, dok gvožđe i vitamini B zajedno doprinose boljem pamćenju i koncentraciji.
Istraživanje znanja, stavova i navika u ishrani koje je kompanija Nestlé sprovela u okviru projekta „Zdravo Rastimo“ na 4.800 đaka u Srbiji, pokazalo je da tek svaki četvrti učenik upražnjava preporučeni broj od pet obroka dnevno, da čak 9,3 odsto učenika ima manje od tri obroka dnevno, dok njih 10,6 odsto ne unosi hranu kroz regularne obroke, već ima naviku da „stalno nešto jede“. S druge strane, u srednjem i zrelom dobu preskakanje obroka dovodi do pojačanog umora, neuredne probave i opšte slabosti organizma, što može uticati i na opšti kvalitet života. „Zdravo Rastimo“ je program edukacije đaka osnovnih škola o pravilnoj ishrani i važnosti fizičke aktivnosti, kojim kompanija Nestlé nastoji da doprinese stasavanju zdravijih generacija.
Posledice preskakanja obroka
Šećer, tačnije glukoza, osnovna je hrana za mozak. Šta se dogodi kad preskačemo obroke? Nivo glukoze u krvi opadne i postajemo umorni, dekoncentrisani i nervozni, a to utiče na obavljanje aktivnosti u školi, na poslu ili u slobodno vreme. Osim umora i snižene koncentracije, istraživanja pokazuju da osobe koje preskaču obroke imaju naviku da se prejedaju se kad dođu kući, što rezultira nakupljanjem suvišnih kilograma, a svi znamo da gojaznost vodi ka težim bolestima, poput dijabetesa ili srčanih oboljenja. Znate li da je i za gubitak nakupljenih kilograma najbitnija redovna ishrana? Preskakanje obroka usporava metabolizam, pored toga što može izazvati bolove u stomaku i glavobolju. Kad preskačemo obroke, češće posežemo za slatkišima i gaziranim napitcima koji brzo podižu nivo šećera u krvi, ali ga podjednako brzo i spuste, što opet dovodi do iscrpljenosti organizma. Redovni obroci podrazumevaju održavanje konstantnog nivoa glukoze u krvi, pa ne osećamo glad, probava nam dobro radi, a mozak je budan i spreman za učenje, razmišljanje i izvršavanje aktivnosti.
Počnite redovno da se hranite!
Nije lako promeniti navike. U taj proces uključite sve članove porodice ukoliko možete. Dobre navike koje se steknu u mlađem uzrastu ostaju za ceo život, tako da je vrlo bitno uključiti i decu u planiranje zdravih navika u ishrani. Krenite svi zajedno u prodavnicu i na pijacu i počnite!
Unapred smislite šta biste mogli da kuvate svaki dan, a u nedostatku ideja poslužite se zabavnim aplikacijama koje pomažu u svakodnevnom planiranju jela – samo upišite namirnice koje već imate kod kuće i dobićete pregršt jednostavnih i raznolikih recepata.
Svaki dan doručkujte! Za pripremu hranljivog doručka potrebno vam je svega 5 minuta – probiotički jogurt pomešajte sa žitaricama od celog zrna, dodajte malo lešnika i svežeg voća i pred vama je odličan obrok za početak dana!
U frižideru je uvek dobro imati namirnice poput svežeg povrća i mlečnih proizvoda koje lako možete kombinovati sa kvalitetnim mesom ili ribom.
Ručak ili užinu pripremite kod kuće – priprema dobrog sendviča sa sirom i povrćem ili integralne testenine sa tunom, tikvicama i maslinovim uljem, ne zahteva mnogo vremena, a takve obroke možete pripremati za celu porodicu.
Unosite dovoljno vode svakog dana, a voćne sokove i gazirane napitke zamenite limunadom, u koju možete dodati svežu nanu, nekoliko kolutova svežeg krastavca i kašičicu meda.
autorka: Nataša Šoštarić, dipl. ing. prehrambene tehnologije, nutricionistkinja
