Stručnjaci ističu da bi trebalo biti fizički aktivan, vežbati redovno jer to povoljno utiče na naš mozak.
Vežbanje ubrzava složene procese u umu, sprečava depresiju, poboljšava raspoloženje. Ono što prija telu prija i mozgu.
Evo na koje načine vežbanje utiče na mozak
Mentalna kondicija
U glavi postoji oko 86 milijardi neurona čiji je zadatak da prenose komande u ostale delove tela, uz pomoć hemijskih prenosnika poruka koji se zovu neurotransmiteri. Oni regulišu sve, od raspoloženja do sna, od memorije do apetita.
Ako je nizak nivo dva od ovih transmitera, glutamata i gama-aminobuterne kiseline, može da dovede do poremećaja raspoloženja kao što je depresija. Umereno vežbanje može da uveća ove nivoe, objavljeno je u časopisu The Journal of Neuroscience. Dakle, ako vežbate povećaćete i mentalnu kondiciju.
Bez stresa
Kada je čovek pod stresom mozak luči hormon stresa kortizol koji izaziva reakciju “bori se ili beži”. Ako je nivo kortizola konstantno povišen to može da izazove probleme. Prema istraživanjima visok nivo kortizola povezuje se sa srčanim bolestima, dijabetesom, visokom krvnim pritiskom, gubitkom pamćenja. Zato treba vežbati. Ako stanete na pokretnu traku, dižete tegove ili trčite izlažete svoje telo “kontrolisanom stresu” koji pomaže da se izoštre reakcije mozga na stres. Tako ćete navići mozak da ga sami kontrolišete, uključite kada vam je potrebno i isključite kada nije.
Starost
Veoma je važno da čovek ima zdrav mozak u poodmaklim godinama. Vežbanje pomaže da se povećaju kognitivne rezerve. Preciznije, vaš mozak će moći da se izbori sa slabljenjem funkcije u procesu starenja bez uticaja na vaše pamćenje.
Vežbanje deluje preventivno kod starenja, slabljenja kognitivine funkcije i potencijalno kod Alcahajmerove bolesti.
Hipokampus, moždani sistem povezan sa pamćenjem i učenjem, koji se često smanjuje sa godinama, veći je kod osoba koje su aktivne. To neće čoveka učiniti pametnijim, ali će pomoći da se seća važnih stvari kako stari.
