Tri obroka dnevno su rutina koju suviše uzimamo zdravo za gotovo, smatraju stručnjaci. Ova navika potiče čak iz srednjeg veka. Ali istoričarka Ebigejl Kerol objasnila je da su Evropljani, kada su dospeli na američko tlo, ustanovili da američki starosedeoci imaju fleksibilan način ishrane, odnosno jedu u zavisnosti od toga koliko je hrane dostupno.
Sa druge strane, Evropljani su strogo ograničavali svoj unos hrane, smatrajući da se na taj način udaljavaju od necivilizovanog, porivima vođenog životinjskog sveta, istakla je Kerol.
Američki starosedeoci prihvatili su ovaj način razmišljanja kao ispravan, iako je postojao jedan veliki problem – u pitanju je bila zabluda.
Kako su ljudi postajali bogatiji, tako je i njihova ishrana postala bogatija kalorijama, iako su sve manje bili fizički aktivni. A nauka je pokazala da, kada je reč o metabolizmu, uopšte nije važno kada jedete, već koliko, piše Independent
Istraživanje koje je 2010. godine objavljeno u Britanskom magazinu ishrane pokazalo je da ne postoje razlike između osoba koje konzumiraju tri obroka dnevno i osoba koje su istu količinu podelile na ukupno šest delova.
Zapravo, povremeni post može vrlo blagotvono da utiče na organizam. Brojna medicinska testiranja pokazala su da se na taj način sprečava nastanak srčanih bolesti i poništavaju oštećenja organizma prouzrokovana starenjem i toksinima u životnom okruženju.
Koliko i kada uzimate obroke nije, dakle, bitno. Bitno je samo da se držite optimalnog broja kalorija.
Jedan od saveta lekara takođe je da jedete samo onda kada ste gladni bez obzira na to što je vreme obroka.
