Već se zna da traumatična iskustva dece mogu da ostave tragove u DNK.
A sada je ponovo dokazano da zlostavljanje dece takođe ostavlja ožiljke u genetskom kodu.
U novom Harvardskom istraživanju se navodi kako bi zlostavljanje dece moglo ostavljati dublje tragove od traume. Odnosno, sve posledice traume bi se mogle trajno urezivati u DNK deteta.
Ovo otkriće ukazuje na to da bi se trauma mogla genetski prenositi kroz generacije u porodici, tako da bi članovi koji naslede te gene mogli imati problema sa depresijom i PTSP.