Ako već niste, pročitajte prvi deo interesantnih stvari o spavanju. Ako vas mrzi, nema veze, ima i ovde zanimljivih podataka. Nastavljamo sa brojem 7:
7) Deca između 10 i 16 godina koja imaju poremećaje disanja u snu, poput hrkanja ili dugih pauza u disanju, imaju veći rizik da će imati probleme sa pažnjom i učenjem. Žurnal "Sleep" u istraživanju iz 2010. donosi zaključak da ovi problemi mogu da uzrokuju "značajno oštećeno funkcionisanje u školi". Takođe, studenti koji ne spavaju dovoljno dobijaju lošije ocene od onih koji su naspavani. Dr. Dejvid Rapoport, koga smo pominjali (direktor programa o poremećajima sna na njujorškom univerzitetu), kaže: "Ako pokušavate da se izborite sa kratkim vremenom za predaju rada ili blizinom ispita, verovatno ćete se odricati sna. Međutim, ukoliko se ovo stalno ponavlja, uskraćivanje sna će svakako uticati na kvalitet učenja".
8) Takođe, nedostatak sna kod dece može rezultovati ADHD simptomima. Ovo ADHD znači poremećaj koji se očituje smanjenjem pažnje i hiperaktivnošću (attention deficit hyperactivity disorder). "Deca ne reaguju na isti način kao odrasli, kada je reč o uskraćivanju sna", kaže opet Dr. Rapoport. "Odrasli postaju pospani, deca imaju tendenciju da postanu hiperaktivna".
Istraživanje žurnala "Pediatrics" iz 2009. otkrilo je da deca uzrasta 7-8 godina postaju hiperaktivna, nepažljiva i impulsivna ukoliko spavaju manje od osam časova dnevno. "Način na koji dijagnostifikujemo i merimo san je merenjem električnih promena u mozgu; stoga, ne iznenađuje da to kako spavamo utiče na mozak", kaže Rapoport.
9) Ako planirate držanje dijete, isplanirajte i ranije odlaženje u krevet. Univerzitet u Čikagu i tamošnji istraživači su otkrli da osobe koje drže dijetu i dobro su naspavane gube više masti (56% gubitka mase su bile masti), od onih koji su neispavani – oni gube više mišićne mase. Ipak, obe grupe ispitanika su skinule isti broj kilograma, nezavisno od spavanja.
Takođe, verovatno vam je poznat sledeći scenario: neispavani ste i proždirete svaki slatkiš koji vam dođe pod ruku. Nije ni čudo – učesnici na dijeti su osećali veću glad kada bi manje spavali. "Spavanje i metabolizam kontrolišu isti delovi mozga", kaže doktor, znate već koji. Rapoport. "Kada ste pospani, određeni hormoni odlaze u krv, a ti isti hormoni su zaslužni za povećanje apetita".
10) Stres. Spavanje. Krvni pritisak. Uočite povezanost.
"San definitivno smanjuje nivoe stresa, a time ljudi bolje kontrolišu i krvni pritisak", kaže još jedan doktor koga smo pominjali u prvom delu – dr. Jean, direktor medicine sna i direktor intenzivne nege u St. Luke – Ruzvelt bolničkom centru u Njujorku. "Takođe, veruje se da spavanje utiče na nivo holesterola, koji igra značajnu ulogu u srčanim oboljenjima".
11) "Naspavajte se, ili ćete poginuti vozeći auto", može glasiti poruka iz 2009. koju je prenelo američko telo koje se ukratko zove "The National Highway Traffic Safety Administration", iliti nešto vezano za saobraćaj, bezbednost i američke auto-puteve. U njihovom izveštaju se kaže da je umor uzročnik najvećeg broja sletanja automobila sa puta sa fatalnim ishodom – umor je smanjivao sposobnost za vožnju čak više nego alkohol. "Pospanost je izuzetno potcenjen problem kod većine ljudi, ali cena koju društvo plaća je enormna", kaže dr. Rapoport. Pospanost utiče na vreme reagovanja i donošenja odluka, a procenjuje se da je jedna nedovoljno odspavana noć ima isti pogubni uticaj na sposobnost za vožnju kao i čašica alkoholnog pića.
12) Spavati dobro znači mnogo više za naše sveukupno zdravlje od jednostavnog izbegavanja nervoze. "Nedostatak sna može dovesti do depresije", kaže dr. Jean. "Kvalitetan noćni san zaista može pomoći nestabilnoj osobi da smanji svoju anksioznost. Sa dobrim snom imaćete veću emocionalnu stabilnost".
Takođe, ne zavaravajte se da ćete "za vikend" odspavati sve one neprospavane sate tokom radne nedelje – ako više spavate za vikend, to znači da spavate nedovoljno tokom nedelje. Ili, kako dr. Rapoport zaključuje: "Sve je u pronalasku ravnoteže".
Laku noć, još niste legli?
