Depresija je stanje koje može da utiče na misli, ponašanje i uopšteno na zdravstveno stanje osobe.
Simptomi depresije su osećanje tuge, anksioznosti, ispraznosti, beznađa, niskog samopouzdanja, osećaja griže savesti, napetosti ili nemira. Obično je ovo stanje, kako se misli, posledica disbalansa supstanci poput serotonina ili dopamina u mozgu. Na nivo ovih supstanci načešće utiču genetski faktori, razne bolesti, korišćenje nedozvoljenih supstanci, dijete, hormonalne promene, društvene okolnosti.
Navešćemo još nekoliko primera tj. okidača za koje možda niste znali da su uzrok vašeg lošeg raspoloženja.
* Vrućina – iako najveći broj ljudi reaguje neraspoloženjem na mračne, hladne dane tokom zime, letnje vrućine mogu da kod nekih prouzrokuju depresiju. Smatra se da bi jedan od uzroka mogao biti to što vrućina može da dovede do hormonskog disbalansa i samim tim manjka energije. Druga teorija kaže da nas vrućine ometaju da se na pravi način nosimo sa mentalnim naporom.
* Kontraceptivane pilule – prema istraživanjima vršenim u Australiji žene koje uzimaju pilulu su češće depresivne od onih koji je ne uzimaju. Nije poznat tačan razlog zašto se ovo dešava, ali pretpostavka je da se kod žena koje su osetljivije ako uzimaju pilulu nešto dešava sa lučenjem serotonina.
* Hrana bogata šećerom i mastima – namirnice poput krofni mogu nam dati osećanje privremenog zadovoljstva dok ih jedemo, ali to je samo privremeni fiks, a onda sledi pad šećera zbog čega se osećamo loše. Naše dobro raspoloženje zavisi od ravnomernog unosa energije i najbolje je jesti hranu koja sporo oslobađa energiju poput hleba od celog zrna žitarica. Kada imate potrebu za slatkišima možete da se počastite čokoladom i to po mogućstvu onom koja sadrži bar 85% kakaa kako biste izbegli brzi pad šećera.
* Prejaka svetla – studija izvedena na Univerzitetu u Ohaju pokazuje da previše svetlosti (bilo od sijalica ili čak TV ekrana) može da dovede do depresije. Istraživanja na životinjama pokazala su da izloženost jakom svetlu dovodi do promena u hipokampusu delu mozga povezanim sa depresijom.
* Čaj i kafa – povećan unos ovih supstanci može da dovede do poremećaja sna, a samim tim i do lošeg raspoloženja
* Cigarete – istraživači u Melburnu utvrdili su da pušenje povećava za čak 93% mogućnost da neko oboli od depresije. Nikotin koji se nalazi u cigaretama simulira oslobađanje dopamina (jedan od hormona sreće). Ovo omogućava da se privremeno osećamo dobro, ali na duže staze isključuje prirodni mehanizam u mozgu koji je odgovoran za kontrolisanje dopamina.
* Internet – po mišljenju stručnjaka iz Londona nove tehnologije iscrpljuju naš mozak. Korisnici koji provode više od dva sata dnevno za komjuterom sve više gube sigurnost u realnim društvenim situacijama, i zamenu traže u virtuelnom domenu. Tako da bez kompjutera osećaju simptome vezane za depresiju.
* Plastična hirurgija – pacijenti koji se podvrgavaju plastičnoj hirurgiji češće oboljevaju od depresije i to u najvećem broju slučajeva godinu/dve nakon procedure. Prema nekim izveštajima žene koje su se podvrgle plastičnoj hirurgiji čak tri puta češće odlučuju da oduzmu sebi život od onih koje nikada nisu imale zahvate kozmetičke hirurgije. Mišljenje je da ovi pacijenti nisu zadovoljni rezultatima što ih i uvodi u stanje depresije, ili do samodestruktivnog ponašanja.
