Mada ne mogu da ustanove nijednu direktnu uzročno posledičnu vezu između ova dva fenomena, dr Tomas Broniš i njegove kolege iz minhenskog Instituta za psihijatriju "Maks Plank" ukazuju da postoje ubedljivi pokazatelji da su samoubistvo i pušenje na neki način povezani.
Minhenski tim upozorava da bi "kampanje za smanjenje pušenja trebalo da ukažu i na povećani rizik od samoubistva kod povremenih i redovnih pušača".
Njihov zaključak počiva na istraživanju, koje je otpočelo 1995. godine, na oko 3.000 stanovnika Minhena starosti od 14 do 24 godine. Među njima je bilo nepušača, povremenih pušača, redovnih pušača kod kojih se jos nije razvila zavisnost, kao i "teških zavisnika" od cigareta.
Nijedan od ispitanika nije bio sklon zloupotrebi alkohola, nije koristio drogu i nije spadao u kliničke slučajeve hronične depresije.
Četiri godine kasnije, ponovo su razmatrane oko dve trećine prvobitnih ispitanika. Ispostavilo se da su se kod manje od 15 odsto nepušača javljale ideje o samoubistvu, odnosno planovi da se ono izvrši ili ozbiljna želja da se umre koja je trajala najmanje dve nedelje.
Kod povremenih pušača i redovnih, ali još uvek ne i zavisnih, ideje o samoubistvu javljale su se u 20 odsto slučajeva, dok je kod zavisnih pušača gotovo trećina, odnosno 30 odsto, imalo takve ideje.
Gotovo 70 ispitanika je u četvorogodišnjem period čak i pokušalo samoubistvo, iako nijedan pokušaj nije bio uspešan.
Minhenski eksperti ipak ističu da su njihovom studijom obuhvaćeni samo ljudi ograničenog starosnog raspona i da su nužna još mnoga istraživanja veze između konzumiranja duvana i sklonosti samoubistvu.
