Morate znati kada kupujete vitamine da nisu baš svi sasvim zdravi i poželjni u ishrani. Često sadrže aditive, veštačke boje, imitaciju vitaminske komponente koju vaše telo ne prepoznaje i ne može da preradi.
Da, reći će mnogi, ali kako da znamo koji su vitamini i raznovrsni dodaci ishrani dobri a koji loši. Stručnjaci savetuju da obratite pažnju na sledeće:
Boje
Veštačke boje su prisutne i u mnogim poznatim markama vitamina. Evo primera, toksična boja FD&C Blue No. 2 Aluminum Lake i FD&C Red No. 40 Aluminum Lake potencijalni su neurotoksini.
Veštački načisto
Stručnjaci podsećaju da je velika razlika između prirodnih vitamina u hrani i “vitamina” dodatih u hranu, kao i onih koji se prodaju u tabletama. Sintetički ili veštački vitamini stvaraju se u laboratoriji, a mogu nastati iz materijala na koje nikad ne biste pomislili, uključujući i katran iz uglja i naftu. Ovakvim vitaminima nedostaju svi sinergistički sastojci koji se u prirodi nalaze u sastavu biljaka bez kojih vitaminska komponenta nije delotvorna, kažu stručnjaci iz američkog udruženja Organic Consumers Association (OCA).
Sintetički vitamini se obično navode na popisu sastojaka po svojim izolovanim imenima, kao što su askorbinska kiselina (vitamin C), riboflavin (vitamin B2) kao i dl-alpha tocopherol acetate (vitamin E).
Evo i nekih očitih primera, vitamin C proizvodi se iz šećera glukoze. A glukoza se dobija hidrolizom skroba, odnosno iz gotovo svih žitarica. Ne dobija se iz voća jer bi to bilo preskupo. Naime, u limunu je sadržaj glukoze zanemariv, ali je sadržaj vitamina C vrlo visok. To je proizvođačima vitamina nezgodna i skupa kombinacija, ali ako jedete to i drugo voće, možete u potpunosti zadovoljiti dnevne potrebe.
Nepotreban aditiv
Titanijumov dioksid se koristi kao pigment. To je, po mišljenju stručnjaka a i laicima je jasno da je tako, sasvim nepotreban aditiv. I što je još važnije, štetan je po naše zdravlje.
“Titanijumov dioksid je nedavno bio klasifikovan od strane International Agency for Research on Cancer (IARC) u IARC Group 2B karcinogena, preciznije rečeno, “mogući karcinogen za ljude”, objavio je kanadski Centre for Occupational Health & Safety.
Nanočestice praha titana povezuju se s autoimunim bolestima, rakom i raznim drugim bolestima. Osim činjenice da spada u klasu čestica koje se povezuju s oštećenjem ćelija, titanijum dioksid ne služi u bilo kakve terapijske svrhe, što znači da se u tablete ne stavlja iz zdravstvenih razloga.
Magnezijumov stearat
Zvuči vrlo lepo ali nije korisno, čak može biti i štetno. Iako u svom imenu ima reč magnezijum, ovaj spoj nije izvor hranjivog magnezijuma.
Magnezijumov stearat je hemijska supstanca koja se koristi u mnogim lekovima i dodacima ishrani kao punjenje. Naime, ovaj sastojak pomaže da se sastojci kapsule ne prilepe ili zgrudvaju. Jedini razlog zbog koga ga proizvođači dodaju je činjenica da olakšava proizvodni proces. Zbog magnezijumvog stearata nije bilo prijavljenih slučajeva trovanja. Problem je što s vremenom može da blokira apsorpciju hranjivih tvari u telo. Naime, s vremenom se stvara “biofilm” u crevima, koji može izazvati smetnje u varenju. Ali ga mnoge firme i dalje koriste.
Čuvajte se GMO
To već i vrabci znaju, GMO je genetski modifikovan organizam.
Ako na spisku sastojaka piše maltodekstrin, citirična kiselina, dekstroza, fileri na bazi povrća, šećer bilo koje vrste, pa čak i sintetički vitamin C (askorbinska kiselina), šanse su velike da sadrži i GMO.
Naime, ulje soje se često koristi kao filer u suplementima. Vitamin E je još jedan uobičajeni GM aditiv koji se dobija iz soje. Treba znati i to da je SAD-u, ali i na mnogim drugim područjima oko 90 posto soje genetski modifikovaon. Često je to slučaj i sa sojinim lecitinom, inositolom, kolinom, biljnim uljima i povrtnom celulozom.
