Bubrezi regulišu krvni pritisak, ravnotežu vode i elektrolita, eliminišu štetne materije iz organizma. Bubrežni nefroni svakih 45 minuta profiltriraju pet litara vode sadržane u krvi. Zato zdravo telo može svaka 24 časa da izbaci oko dve litre otpadnih materija u obliku urina.
Ovu prirodnu detoksikaciju možete ozbiljno narušiti a da toga niste ni svesni. Evo šta sve može da vam napravi probleme sa bubrezima.
So je opasna
U većim količinama so može biti opasna za naše zdravlje. Preslana hrana može povećati krvni pritisak. Visok pritisak oštećuje bubrege i vremenom može dovesti do prestanka njihovog rada. Zdravstvene organizacije preporučuju dnevno oko 2.300 mg soli, dakle kašičicu. Oni s visokim pritiskom i bolesnim bubrezima trebalo bi da unose još manje soli, oko 1.500 mg dnevno. A dok se ne naviknete smanjite mesne prerađevine, supe iz kesica, stare sireve.
Ne jedite šećer
Previše šećera može izazvati brojne zdravstvene probleme, pomenimo gojaznost, dijabetes, probleme sa bubrezima. Manje prerađenih šećera znači i manje kalorija, hemikalija i soli, a struk i bubrezi će vam biti zahvalni.
Tablete protiv bolova
Dugotrajno korišćenje tableta protiv bolova štetno deluje na bubrege. I lekovi koji se dobiju na recept i oni bez recepta mogu uticati na smanjenje dotoka krvi u bubrege. Nesteriodni protivupalni lekovi koji se koriste za lečenje bolova, povišene temperature, reumatske tegobe su glavni uzročnici problema. Između jedan i tri posto novih slučajeva hroničnog zastoja u radu bubrega godišnje može biti prouzrokovano zloupotrebom, preteranom upotrebom lekova protiv bolova. Slično delovanje mogu imati i neki lekovi protiv visokog pritiska.
Cigarete
Istraživanja pokazuju da su pušači skloniji da imaju belančevine u urinu, što je znak oštećenja bubrega. Bolesti koje utiču na rad bubrega, poput dijabetesa i visokog pritiska, takođe pogoršavaju sklonost cigaretama, a pušačima češće treba dijaliza ili transplantacija bubrega, pokazala su istraživanja.
