Italija je donela stroga pravila da bi od loših kopija zastitila pravu napolitansku picu. Pravila obuhvataju sve – od veličine i sastojaka do vrste pećnice, a restorani koji se budu drzali zadatih pravila dobiće posebnu oznaku da se u njima zaista mže jesti prava pica.
U osam članova, objavljenih u italijanskom "Službenom glasniku", propisuje se da prava "pica napolitana" mora da bude: okrugla, precnika do 35 cm, debljine do 0,3 cm u centru, a s rubom debljine najvise do dva santimetra. “Tekstura pice mora biti meka, elastična, lako savitljiva", navodi se u pravilima koja propisuju i kakva vrsta brašna, kvasca, paradajza i ulja mora da se koristi.
Priznaju se samo tri tipa prave napolitanske pice: marinara, s belim lukom i origanom, margerita, s bosiljkom i sirom, mocarela sa juznih Apenina i eksta-margerita, s svežim paradajzom, bosiljkom i kravljom mocarelom iz Kampanije, regiona gde je Napulj, grad u kojem je pica i nastala. Uz to, testo mora da se mesi ručno i peče u pećima na drva, u kojima me da se postigne potrebna temperatura od 485 stepeni Celzijusa.
