Tokom zimskih, hladnih i vetrovitih dana naša koža je izložena raznim negativnim vremenskim uticajima, koji mogu dovesti do njenog isušivanja, ljuspanja, pucanja i iritacije. To su razlozi zbog kojih je u zimskom periodu neophodna dodatna i pravilna nega kože kako bismo je održali vlažnom, mekom i glatkom.
Jedna od osnovnih funkcija kože jeste njena barijerna uloga, koja sprečava gubitak tečnosti sa površine našeg tela. Tu barijeru čine masnoće koje formiraju zaštitni lipidni film na površini kože. Hladan zimski vazduh je suv, smanjuje se količina prirodnih masnoća, te sa površine kože isparava veća količina tečnosti. Zimski vetrovi još dodatno isušuju i oštećuju kožu. Rezultat svega je suva, gruba koža podložna svrabu, iritaciji, nastanku ekcema. Oštećenju kože tokom zime doprinosi i grejanje u prostorijama sa suvim i toplim vazduhom.
Zimski period pogoršava već postojeća hronična oboljenja kože kao što su atopijski i seboroični dermatitis, ekcem i psorijaza. Crvenilo i prošireni kapilari na licu postaju izrazitiji zbog naglih prelazaka sa hladnog u tople prostorije. Potrebno je na vreme obratiti se dermatologu koji će ordinirati terapiju pre nastanka pogoršanja postojećeg oboljenja.
Kako negovati kožu tokom zimskog perioda?
Da bi sprečili isušivanje kože i druge neprijatnosti koje nastaju sa prvim zimskim danima moramo kožu negovati na sledeći način…
Hidratacija kože
Nephodno je koži nadoknaditi vlažnost koju je izgubila, korišćenjem krema koje nisu samo na bazi hidrantnih supstanci već i na bazi ulja. Masnoće u kremama prave film na našoj koži i ne dozvoljavaju odavanje vode. Kreme koje koristimo treba da sadrže masne kiseline i komponente poput prirodnih vlažećih faktora: uree, glicerola, alfa hidroksi kiselina, koje imaju veći kapacitet vezivanja vode. Korisni su i dodaci ostalih vitamina i hranljivih materija koje su neophodne koži. Preporučuje se nanositi kreme više puta u toku dana a obavezno nakon pranja lica, tuširanja, kao i pre izlaska na hladnoću.
Zaštita od Sunca
Zimsko Sunce u kombinaciji sa refleksijom od snega, takodje isušuje i oštećuje kožu. Zimi treba nastaviti korišćenje zaštitnog faktora najmanje spf 15, koji štiti od UVA i UVB zračenja.
Tuširanje i pranje kože
Za tuširanje koristiti mlaku vodu, izbegavati dugotrajne i tople kupke, koje dehidriraju kožu uklanjanjem njenih prirodnih masnoća. Takodje, izbegavati jake, antibakterijske sapune koji dodatno odmašćuju kožu. Hidratantne kreme i emolijense nanositi odmah nakon tuširanja.
Nega kože ruku
Koža na rukama je tanja i osetljivija od ostalih delova tela, ima manje prisutnih lojnih žlezda, često je zimi sklona sušenju, pucanju i nastanku ekcema. Neophodno je izbegavati duži kontakt sa sapunima bez zaštitnih rukavica, obavezno je utopljavanje pri boravku na hladnoći, kao i često nanošenje emolijenasa sa dodatkom glicerola i linoleinske kiseline.
Piling kože
Piling kože pomaže da se uklone mrtve ćelije se površine i omogućava bolje prodiranje hidratantnih krema. Pilinge treba sprovoditi jedanput nedeljno. Ako je koža već izrazito suva, treba izbegavati oštre piling maske, tonike na bazi alkohola ili adstrigentne maske koje mogu previše da odstrane zaštitni lipidni sloj na koži. Piling kože može biti i profesionalan, kada se obavlja u dermatološkim ordinacijama a podrazumeva hemijski piling. Navedenom procedurom se gruba zadebljala koža zamenjuje novom, podmladjenom kožom, bogatijom kolagenom i elastinom.
Ovlaživači prostorija
Ovlaživači prostorija u vidu aerosola, kojima se dobija više vlažnosti u zatvorenim prostorima sa centralnim i drugim oblicima grejanja, sprečiće dodatno isušivanje kože izazvano suvim i toplim vazduhom.
Nega usana
Usne su izuzetno osetljive na zimskom i hladnom vremenu, lako se suše i pucaju. Preporučuje se korišćenje balsama za usne više puta u toku dana, čim se pojavi osećaj suvoće. Uveče pre spavanja poželjno je namazati usne debljim slojem pantenol masti, da bi se odrzala njihova vlažnost i nežnost.
spec. dr Sladjana Cvejić, dermatolog
Pročitajte još o koži u zimskom periodu na stranici dermatološke ordinacije Dermatim.
