Neprestano čišćenje površina, kvaka na vratima, pa čak i dezinfikovanje kupljenih proizvoda za mnoge se završilo još dok je trajala pandemija, ali neki ljudi se još nisu oslobodili prekomerne upotrebe dezinficijensa.
Iako je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila kraj globalne zdravstvene krize zbog kovida 19 tek 5. maja, više od godinu dana nakon što se veći deo sveta vratio životu pre pandemije, neke navike iz vremena karantina i dalje su prisutne, poput upotrebe dezinficijensa. Više od dvadesetak naučnika upozorilo je u stručnom časopisu Environmental Science & Technology na prekomernu upotrebu dezinficijensa, za koju kažu da može pogoršati astmu, dermatitis, upalu i ugroziti otpornost na mikrobe.
“Dezinfekcijske maramice koje sadrže QAC (kvaterne amonijeva jedinjenja) često se koriste na dečijim školskim klupama, bolničkim stolovima za preglede i u domovima gde ostaju na tim površinama i u vazduhu”, rekla je Kortni Karingan, docentkinja na Univerzitetu Mičigen.
Od pandemije, količine ovih hemikalija u okolini i našim telima su porasle, navela je Karingan, upozoravajući da korišćenje QAC-a za dezinfekciju ponekad ne da ne pomaže, već je “čak štetno”.
“Ironično je da hemikalije koje uzalud koristimo za jednu zdravstvenu krizu zapravo podstiču drugu”, rekla je Erika Hartman, profesorka sa Univerziteta Nortvestern u američkoj državi Ilinois.
“Mi preporučujemo redovno čišćenje sapunom i vodom i dezinfekciju samo po potrebi sigurnijim proizvodima”, dodala je.
