Debeljuce žive duže od svojih mršavih drugara jer im mozak bolje reaguje na stres, potvrdili su nemački stručnjaci za gojaznost. Akim Peters tvrdi da se gojazne osobe bolje nose sa stresom modernog života zbog toga što se njihov metabolizam bolje bori sa tim.
Profesor Peters je proučavao mozak i probleme vezane za kilažu decenijama. On tvrdi da je mit to što ljudi misle da deblji ljudi umiru ranije.
“Ljudi raguju na stresne okolnosti na dva načina. Neki jedu i postaju deblji, a drugi odbijaju da jedu i mršave. Oni koji se zaista razbole su mršavi, a deblji su u poređenju sa njima, mnogo zdraviji”, kaže profesor.Peters.
On dodaje da mršavost sama po sebi nije problem, ali oni koje gube težinu kada su pod stresom su u opasnosti. Jer istina je da oni umiru ranije. Profesor i njegove kolege proučavali su tzv. “toksičan stres” koji je izazvan spoljnim faktorima van individualne kontrole, kao što je siromaštvo, nasilje, zlostavljanje, razvod, nisko samopouzdanje i nevolje na poslu.
Osobe koje navale na hranu u tim trenucima, dobijaju sastojke koji su im potrebni da nahrane svoj mozak. “Kada mozak ne dobije dragocene sastojke iz spoljnih izvora, onda kreće da ih izvlači iz tela – mišića, pa čak i gore, iz organa. Mršave osobe pod stresom imaju najuogrežije zdravlje“, nastavlja Peters.
“Do sada je dosta ispitivana veza između gojaznosti i smrtnosti. Ali uzrok smrti nije u gojaznosti već leži u stresu.”
“Društvena neravnoteža” koja je povezana sa stresom ne može biti popravljena ishranom. Moderni način života je ono što ugrožava osetljive osobe.
Gojaznse osobe takođe doživljavaju veće pritiske u životu: manje zarađuju, brže ih otpuštaju i češće su žrtve nasilja. Oni su pod stresom, ali imaju rešenje za njega. Postaju tolerantni, a za uzvrat dobijaju dobro raspoloženje. Ali moraju da plate cenu – hrana.
Međutim, postoje i anti-terapije koje imaju dugotrajne efekte i mogu da promene navike u ishrani kao i da dovedu do željene težine.
Photo: Flickr
