Mediteranska kuhinja smatra se jednom od najdzravijih na svetu. Bogata je voćem, povrćem, integralnim žitaricama, maslinovim uljem i ribom.
Ali novo istraživanje objavljeno u časopisu International Journal of Epidemiology otkriva da ona nema isto blagotvorno zdravstveno delovanje na sve.
Odnosno, efikasna je samo za visoko obrazovane i bogate ljude.
„Drugim rečima, osobe niskog socio-ekonomskog statusa, koje teško prate mediteranski model ishrane, verovatno neće imati iste koristi kao osobe visokih primanja “, objasnila je autorka istraživanja Marialaura Bonaccio.
Stvar je u tome da mediteranska ishrana nije bila ista za sve. Odnosno ljudi iz viših socio-ekonomskih klasa koristili su više ribe, integralnih žitarica i zdravih proizvoda od onih siromašnijih, koji su takođe mislili da se hrane zdravo. Oni su u organizam unosili hranu bogatiju antioksidansima i polifenolima a ona je bila raznovrsnija u izbora voća i povrća.
Dakle obrazovaniji su bolje birali šta da jedu i imali su novca da kupe kvalitetnije namirnice.
Ipak, naučnici kažu da se ne odustaje.
„Zdrava ishrana mora biti sastavni deo ukupnog zdravog životnog stila koji uključuje nepušenje, redovnu vežbu i održavanje zdrave telesne težine“, dodaju naučnici.
