Siromaštvo, pad standarda, užurbani život i manjak obrazovanja doveli su do toga da zemlje Mediterana poput Grčke, Španije ili Italije više nisu “Mediteran kakav je nekad bio”, bar ne kada je u pitanju ishrana.
Skandinavija je sa svojom “Novom nordijskom kuhinjom” (New Nordic) nadmašila sunčani jug, pa tako i odrasli i deca na severu daleko manje pate od gojaznosti.
Britanski Gardijan navodi da je na Kipru čak 43 odsto dece do devet godina gojazno, a brojevi su nešto malo manji u Grčkoj, Italiji i Španiji. Ovi podaci potiču iz istraživanja sprovedenog između 2015. i 2017. godine.
Mediteranska dijeta, koja se decenijama preporučuje kao jedna od najboljih u svetu, ovde više nije ono što je nekada bila.
Svetska zdravstvena organizacija navodi (WHO) da će pre prosečni Šveđanin jesti paradajz, ribu i maslinovo ulje, dok će se deca na jugu manje kretati, a u ishrani imati mnogo više gaziranih pića, šećera, grickalica i crvenog mesa.
Organizacija planira da se posveti poređenju koristi dve vrste ishrane, kako bi ustanovila i kroz edukaciju pokušala da “revitalizuje” mediteransku ishranu na Mediteranu, i time smanjiti probleme gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa.
“Tradicionalna mediteranska dijeta potiče iz regija gde se ekstenzivno sade masline i ona ima duboku kulturološku povezanost s tom vrstom ishrane. Karakteriše je konzumiranje velikih količina povrća, voća, orašastih plodova, žitarica i maslinovog ulja, umerena konzumacija ribe i živine, i relativno mala konzumacija mlečnih proizvoda (najviše jogurta i sira), i najmanje crvenog mesa i slatkiša.
Tradicionalno se jede zajedno i posle obroka se odmara, što uveliko utiče na pozitivna zdravstvena dejstva”, piše na stranicama WHO.
Mediteransko sveto trojstvo su generacijama bili maslina, žito i grožđe. Maslina se na jugu Turske, Krita i u Grčkoj kultiviše od Bronzanog doba, skoro tri milenijuma pre nove ere.
WHO takođe navodi i da nova nordijska dijeta deli mnoge osobine sa mediteranskom, osim što se konzumira više severne ribe koja je masnija, bobičastog voća, povrća, sočiva, i ako ne maslinovog ulja, onda ulja repice.
Severnjaci se trude da konzumiraju lokalno uzgojene prehrambene proizvode, pa su mnogo organizovaniji kada treba da implementiraju zakoni, da se poboljšaju navike u ishrani građana, da se olakša ekološka proizvodnja i pojača edukacija i da, kao i nekada na Mediteranu, kultura ishrane postane deo identiteta.
Jug sa ovim stvarima loše stoji, i “ishrana dedova” godinama se uzimala zdravo za gotovo, sve dok nije postala komoditet isključivo rezervisan za turiste.
“Mediteranska ishrana iščezla je sa Mediterana, naročito za mlađe generacije. Bliže su joj deca iz Švedske nego sa juga. Vreme je da se potrudimo da je vratimo”, rekao je predstavnik WHO Džoao Breda na evropskom kongresu o gojaznosti u Beču.
Napomenuo je da se osim ishrane promenio i način života, jer je prosečni građanin Krita nekada kalorije trošio hodajući po brdima, radeći u vinogradu i u polju. Razlika u ishrani svakako ima veze i sa platežnom moći, gde mnogi na jugu, koji nisu proizvođači, ne mogu da priušte hranu kakva se konzumira na severu, već se odlučuju za jeftinije varijante obrađene hrane, crveno meso, brzu hranu i šećer. izvor: dominomagazin.com, b92, express, guardian
