Preterana upotreba antibiotika uzima danak a prognoze nisu ni malo ružičaste. Zbog preterane upotrebe antibiotici postaju neefikasni jer bakterije postaju otporne na njih.
Australijski ministar nauke Iana Chubba upozorava da će antibiotici delovati još samo 20 godina. Rutinske operacije, pa i obične posekotine mogle bi uskoro predstavljati po život opasna stanja, a na transplantacije organa možemo potpuno zaboraviti, smatra Chubba.
Ministar dalje objašnjava da zbog preterane upotrebe antibiotika bakterije stvaraju otpornost na te lekove. Pojedine vrste bakterija sada već luče hemikalije koje uništavaju antibiotike, neke "izguraju" antibiotik iz ćelija organizma, a treće vrste bakterija se smeštaju u delove organizma koje antibiotici ne zahvataju.
Zato je neophodno da se promene navike, da lekari prestanu pacijentima da preporučuju antibiotike, čak i za one probleme koji se nikako ne leče antibioticima.
Poslednja generacija antibiotika razvijena je pre četvrt veka jer su istraživački procesi skupi.
Danas u Evropi svake godine od posledica postoperativnih infekcija umire oko 25.000 pacijenata, a taj bi se broj u skoroj budućnosti mogao značajno povećati, zbog neefikasnosti antibiotika. Tuberkuloza bi ponovo mogla da stekne status teške, neizlečive bolesti.
Poseban problem su antibiotici koji se koriste u proizvodnji i preradi mesa, mleka i jaja, koji u lancu ishrane završavaju u čovekovom organizmu ostavljajući trajne negativne posledice.
Alternativna medicina smatra da je rešenje u upotrebi srebra i prirodnih antibiotika iz biljaka.
Među lekarima se pominje serumska terapija koju stvaraju antitela za čije otkriće je Emil von Behring dobio Nobelovu nagradu.
Takođe pominje se i terapija bakteriofagima, virusima koji napadaju bakterije, koju su razvijali lekari istočne Evrope.
Ali ono što svako može da učini je da se zamisli pre nego što popije antibiotik zbog prehladice, glavobolje, kašlja i drugih tegoba koji se mogu lečiti bez antibiotika.
