Lenjost je verovatno zapisana u DNK, kažu naučnici. Genetski nasleđene osobine mogu da budu uzrok lenjosti i manjka volje za fizički težak rad tvrdi se u najnovijem istraživanju.
Naučnici su uspeli da odvojeno razmnože pacove koji su bili ili izuzetno aktivni ili ekstremno lenji i kažu da ovo pokazuje da genetika igra veoma važnu ulogu u našoj volji za fizičkom aktivnošću.
Koautor, profesor Frenk But sa univerziteta u Misuriju kaže: „Dokazali smo da je moguće imati genetske predispozicije za lenjost. Ovo može biti važan korak u identifikovanju dodatnih uzroka za gojaznost kod ljudi. Bilo bi veoma korisno znati da li neka osoba ima genetske predispozicije da ima manjak motivacije za vežbanje jer imaju potencijalno veće šanse da budu gojazni.
Naučnici su u eksperimentu ispitivali koliko je svaki pacov voljan da okrece točak tokom perioda od 6 dana. Top 26 trkača su se razmnožili međusobno, a isto je urađeno sa 26 najlenjih pacova. Nakon programa oplođavanja koji se ponavljao u 10 generacija, red aktivnih pacova je trčao 10 puta više od lenjih.
Naučnici su proucavali nivo mitohondrija u celijama mišica kod pacova i poredili ih sa kompozicijom tela i genetikom. Dok je razlika između mitohondrijama i obliku tela bila minorna, genetske predispozicije izmedu dve grupe bile su veoma razlicite.
Od 17 000 različitih gena u jednom delu mozga, oni su izdvojili 36 koji mogu da igraju važnu ulogu za fizičku motivaciju. Sada naučnici planiraju da identifikuju gene kod ljudi i prouče volju za vežbanjem.
