Obično se smatra da bi trebalo da spavamo između sedam i devet sati kako bismo bili ne samo odmorni već i zdravi. Ali nedavno istraživanje ukazuje da to možda i nije tako.
Studija naučnika sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu, objavljena u časopisu "Current Biology", otkriva da ni praistorijski ljudi nisu ništa više spavali od modernog čoveka.
Da bi shvatili evoluciju sna kroz vreme, istraživači su posmatrali plemena koja žive u relativno sličnim uslovima kao i naši daleki preci, paleolitski lovci-sakupljači. Oni su pratili način života i spavanja triju međusobno veoma udaljenih zajednica: pripadnike plemena Hadža u Tanzaniji, San u Namibiji i Tsimane u Boliviji.
Bili su iznenađeni kada su ustanovili da niko od njih ne spava više od šest i po sati noću, iako ne gledaju ni televiziju, niti surfuju po internetu, a još manje su izloženi poslovnom stresu.
Ono što je, takođe, zbunilo naučnike jeste činjenica da na vreme sna mrak manje utiče od temperature.
Iako nemaju struje, pripadnici sva tri plemena nisu odlazili na spavanje "sa kokoškama", u sumrak, već su bili budni najmanje još tri sata posle zalaska sunca. Uglavnom su odlazili da spavaju u najhladnije doba noći, a budili se pre zore.
Ispostavilo se i da ovi ljudi retko dremaju tokom dana, te da je trajanje njihovog sna sezonsko: leti je oko šest, a zimi sedam sati.
Ovi novi podaci mogli bi da pomognu naučnicima u lečenju poremećaja sna. Naime, pripadnici pomenutih plemena nisu nikada pokazivali znake umora, a što je još važnije, dve od tri posmatrane zajednice čak nemaju ni reč za "nesanicu" u svom jeziku.
