Savremena civiliizacija podrazumeva opsesivnu čistoću, tuširanje više puta na dan, antibakterijske sapune, čišćenje, pranje i nikad dosta čistoće. Ali sada stručnjaci upozoravaju da preterana čistoća nije baš tako dobra kao što smo mislili.
Preterana čistoća može izazvati astmu, alergije. A evo i zašto.
Još je 1989. britanski epidemiolog David Strachan govorio da izlaganje infekcijama tokom detinjstva može da osigura dobru odbranu protiv alergija kasnije u životu.
Alergija se zapravo razvija kada organizam percipira bezopasne supstance kao veliki napad.
Naša tela, kaže Dorothy Matthews, biolog na Russell Sage College u Troyu, New York, preterano reaguju na korisne mikrobe jer je naš imuni sistem zaboravio kako s njima da živi u miru, misli da su neprijatelji i brani se.
Graham Rook epidemiolog na University College u Londonu preporučuje da mama svojom pljuvačkom očisti cuclu koja je pala na pod umesto da bebi da novu, sterilnu. Onima koji misle da su psi prljavi poručuje da ti ljubimci kod dece mogu smanjiti alergije. Terapija izlaganjem počinje pri rođenju, zato je za decu bolje da budu rođena prirodnim putem nego carskim rezom, kaže Rook.
Deca koja rastu u okruženju koje nije opsesivno čisto imaju manju stopu alergija i astme, zaključak je naučnika.
Doktor Rook navodi i šta je važno. Bitno je pranje ruku, dobro i dovoljno dugo. Naravno ovako se ne moraju prati svi delovi tela. Menjanje donjeg veša svaki dan spada u kategoriju nužnog.
Što se tiče kuće, nije važno preterano čišćenje nego ciljano i u pravo vreme, tvrdi Sally Bloomfield koja rukovodi Međunarodnim naučnim institutom za higijenu kuće. Ako se na kuhinjskoj podlozi reže povrće, čišćenje može pričekati, ali ako se režu meso i riba ne može.
Posebno oprezan treba biti s kuhinjskim krpama i sunđerima, a posle korišćenja toaleta obavezno poklopiti dasku na šolji.
