Tekst Keto dijeta za početnike bi trebalo da vam objasni sve nedoumice o dijeti i načinu ishrane koji je sve popularniji. Ipak, mnogo je dilema, zabluda i nedovoljno objašnjenih činjenica o keto. Evo šta bi trebalo da znate o ketozi i ketogenoj dijeti i načinu ishrane.
Na prvi pogled keto dijeta deluje baš prijatno – jedete sve što želite od masnoća, samo je važno da sasvim izbacite ugljene hidrate i šećere.
Samo, keto dijeta je sve samo ne zabavna i prijatna. A nije ni tako jednostavna. Trebalo bi da znate da se ona inače koristi kao medicinski tretman za lečenje teške epilepsije, ali tada se sprovodi isključivo pod vrlo striktnom kontrolom doktora. Oni prate pacijente, kontrolišu eventualne zdravstvene probleme i proveravaju da li su ušli u ketozu.
Šta je ketoza sigurno se pitate?
To je metaboličko stanje u kome se vaše telo prebacuje sa korišćenja glukoze kao osnovne energije za snabdevanje ćelija na ketone. Ketoni su organska jedinjenja koja mogu da se dobiju dobiju iz masnoća.
Takođe, provere ketoze su potrebne zato što je odraslim osobama strašno teško da dođu u to stanje.
Teresa Fung, profesorka na Simmons College kaže da zapravo uopšte nije lako uvesti telo u ketozu. “Zato se keto dijeta češće koristi kao tretman za epilepsiju kod dece – lakše je.” Deca brzo rastu i koriste drugačije hranu od odraslih. I nutricionista Andrea Giancoli se slaže. “Keto nije lak za održavanje, to uopšte nije zgodna dijeta.”
Keto dijeta za početnike
Da biste dostigli i održali ketozu potrebno da oko 90 posto kalorija dobijete iz masnoća. To znači da morate da konstantno jedete puno teške, masne hrane.
Dnevno možete da unesete samo desetak grama ugljenih hidrata da biste ostali u ketozi. A pošto je to toliko teško, neki cifru povećavaju na 20 ili 30 grama. Što je recimo jedna banana. Čak i veća jabuka može da uveliko prekorači količinu dozvoljenih šećera i izvede iz ketoze, baš kao i dva parčecenta hleba.
Ipak, stručnjaci kažu da pravi problem nije ograničenje ugljenih hidrata već su to – proteini.
Giancoli objašnjava da će vaše telo sav višak proteina pretvarati u ugljene hidrate, odnosno šećere.
Ketoza je izuzetno vanredno stanje za vaše telo i ono će u očaju pretvarati proteine u ugljene hidrate. Ukoliko naše ćelije ne dobijaju glukozu iz recimo voća, počeće da razgrađuje amino kiseline iz proteina.
A zašto je glukoza tako važna? Zato što je ona osnovna hrana za baš sve ćelije u našem telu. Previše glukoze nije dobro za nas, ali ona je neophodna da bismo ostali živi.
Tu dolazimo do suštine keto dijete. Njena ideja je da natera telo da prestane da koristi glukozu i pređe na masnoće iz kojih će napraviti ketone, koji u ekstremim slučajevima menjaju glukozu i omogućavaju preživljavanje.
Ali postoji caka.
Naše telo stvarno, STVARNO ne želi da ostane bez glukoze. Baš ne želi i uradiće sve da ne ostane bez glukoze. Sve? Da, SVE.
A to SVE je – napraviće glukozu iz proteina. Kojih proteina? Pa, iz vaših mišića.
“Kada je telo u režimu gladovanja ono će odmah početi da razgrađuje mišiće u vašem telu”, dodaje Giancoli.
Sa druge strane, ukoliko unesete samo malo više proteina od neophodnog minimuma, odmah će ih telo razgraditi i napraviti glukozu. I izašli ste iz ketoze. Zbog toga keto dijeta podrazumeva smanjen unos i proteina, pored potpunog izbacivanja ugljenih hidrata.
Sa druge strane, proteini su vam neophodni za vaše mišiće, za kosu, nokte i proizvodnju važnih hormona. Upravo zato pacijenti koji pate od epilepsije moraju da budu vrlo strogo praćeni tokom dijete.
Tu dolazimo do još jednog problema. Keto dijete su često užasno dosadne i svode se na masnoće, puno masnoća. Takođe, masnoće mogu da budu i opasne u velikim količinima. Recimo transmasti u margarinu su dokazano vrlo štetne za kardiovaskularni sistem. Zasićene masti, recimo iz putera, u velikim količinima mogu da budu ne baš sjajan izbor za vas.
Najbolje su naravno nezasićene masnoće iz masne ribe poput skuše ili lososa ili avokada i maslinovog ulja.
Stručnjaci ipak kažu da ćete vrlo teško pojesti dovoljno nezasićenih masnoća.
“Za mene kao nutricionistu to je zastrašujuće”, kaže Fung.
Ni to nije sve.
Keto dijeta izaziva i druge probleme i rizike, ako uspete da dostignete i održite ketozu (što je zapravo malo verovatno).
Ketoni će vašu krv učiniti kiselom, a vaše telo će početi da razgrađuje kalcijum iz kostiju kako bi povratilo ravnotežu. Tada se javlja ketoacidoza, što uopšte nije bezazleno stanje.
Giancoli kaže da se to ipak retko kada dešava.
Takođe, puno masnoća koje unosite, mogu da vam povećaju nivo holesterola u krvi što može da dovede do kardiovaskularnih bolesti pa čak i infarkta.
Bez vlakana iz voća i žitarica verovatno ćete imati problem sa varenjem.
Zaključak?
Keto dijeta je potencijalno opasna i ni jedan nutricionista vam je ne bi preporučio, slažu se Giancoli i Fung.
