Period puberteta je doba života kada pod uticajem hormona dolazi do razvoja sekundarnih seksualnih karakteristika kod oba pola. Jedna od karakteristika puberteta je pojačan rad žlezda sa spoljašnjim i unutrašnjim lučenjem. Posledica tog procesa je da koža počinje više da se masti i nastaju akne. Kod osoba koje su genetski predodređene, pojačan je rad sebacealnih žlezda i praćen je stvaranjem mitesera. Miteseri ispunjavaju kanale u slojevima kože formirajući prvo ciste a naknadno od njih i gnojanice.
U zavisnosti od tipa i težine bubuljica akne delimo na one koje se karakterišu samo miteserima i one koje pored mitesera formiraju ciste i gnojanice. Najteži oblik akni karakteriše se čvorovima, gnojanicama, slivenim bolnim promenama koje mogu zahvatati celu površinu lica ili leđa. Kod dečaka je pojava bubuljica isključivo genetski uslovljena iako su one najčešće u periodu puberteta i adolescencije, kada je i najviši nivo testosterona. Testosteron je hormon čije povećanje dovodi do pojačavanja masnoće kože i kose, ali je u pravilnim vrednostima kod dečaka i velikog procenta devojčica koji imaju bubuljice. Pored genetske predispozicije, kod devojčica nepravilan hormonski status može biti presudan za pojavu bubuljica. Sa dobijanjem redovnog i pravilnog mesečnog ciklusa kod velikog procenta devojčica dolazi i do povlačenja akni.
Akne i ishrana
Nepravilna ishrana, brza hrana kao i konzumiranje previše slatkiša može izazvati pogoršanje bubuljica ali nikako ne može biti uzrok njihovog nastanka. Ova vrsta hrane povećava nivo insulina u krvi koji deluje kao muški hormon, pa kožu čini masnom i sklonom gnojanicama. Voće i drugi slični prirodni šećeri ne utiču na pojavu bubuljica. Prema određenim istraživanjima velike količine mleka ili jogurta mogu pogoršati oblik i količinu akni. U tim istraživanjima navodi se da u mlečnim proizvodima postoji visok nivo hormona, pa se više od tri čaše mleka dnevno ne preporučuje za osobe sklone bubuljicama.
Akne i stres
Velika većina adolescenata primećuje da se u stresnim situacijama ili periodima pojavljuju nove promene na koži. Razlog tome su hormoni nadbubrežne žlezde koji se pojačano stvaraju kada je telo izloženo stresu i na organizam imaju androgeno dejstvo (dejstvo muških hormona).
Lečenje akni
Lečenje akni je neophodno jer one u velikom broju slučajeva ostavljaju ožiljke koji se vrlo teško uklanjaju. Ne postoji samo jedna terapija koja može biti univerzalna. Terapija akni je zavisna je od tipa i osetljivosti kože pacijenta kao i od tipa bubuljica. Ako je stanje uzrokovano hormonalnim disbalansom potrebno je lečiti i hormonski status, pored lečenja promena na koži.
Tokom terapije u lečenju akni mogu se koristiti losioni i kreme koji imaju antiseptično i komedolitičko dejstvo, kao što su salicilna kiselina, benzoilperoxid, azelaična kiselina, retinoidi ili lokalni antibiotici. Značajno poboljšanje i ubrzanje dejstva terapije mogu doneti i hemijski pilinzi sa alfa kiselinama, beta kiselinama, salicilnom i azelaičnom kiselinom. Takođe, laserska terapija bubuljica može biti vrlo uspešna ali ima samo trenutno dejstvo.
Po završetku bilo koje lokalne terapije, bez obzira da li je to laserski tretman, krema ili piling, pacijenti moraju dobiti preparate za održavanje dobrog stanja lica a čija je uloga da drže pod kontrolom dalji rad lojnih žlezda. Kod teških oblika akni koriste se antibiotici ili izotretinoinske tablete tokom narednih četiri do šest meseci.
Lečenje ožiljaka od akni
Ukoliko i pored lečenja ostanu ožiljci od akni, postoje različiti tretmani kojima se oni značajno mogu smanjiti. Metode izbora su hemijski pilinzi sa trihlorsirćetnom kiselinom (TCA) koje treba da sprovodi iskusan dermatolog, laserski tretmani, abrazija ili popunjavanje ožiljaka hijaluronskom kiselinom.
spec. dr Svetlana Đurišić, dermatolog
Pročitajte još o lečenju ožiljaka od akni na stranici dermatološke ordinacije Dermatim.
