Da li biste rekli da je zavisnost bolest tela ili duha? Ili pak razumete da su u pitanju dve strane jedne medalje kojom se niko ne ponosi? Lečenje zavisnosti je dugotrajan i mukotrpan proces u koji su uključeni ne samo zavisnici, već i ljudi bliski njima: prijatelji i porodica. Rad sa stručnjacima zavisnicima pomaže da se nose sa posledicama bolesti, ali stigma i osećaj srama koji dolaze sa dijagnozom, često su dodatni kamen spoticanja u procesu lečenja i oporavka.
Razumevanje stigme zavisnosti
Bolesti zavisnosti, kao i gotovo sve mentalne bolesti, veoma su često propraćene negativnim emocijama, ali i mnoštvom stereotipa i predrasuda. Negativna uverenja i strah kada su bolesti zavisnosti u pitanju umnogome otežavaju procese postavljanja dijagnoze i samog lečenja. Neretko sami zavinisci ne žele da priznaju sebi da imaju problem jer misle da ne izgledaju ili se ne ponašaju „kao zavisnici“. Duboki osećaj sramote i poricanje činjenice da problem postoji sprečavaju zavisnike da blagovremeno i adekvatno pristupe procesu lečenja.
Kako stigma utiče na osobe sa zavisnostima
Kada se potrudimo da predrasude ostavimo po strani i počnemo više da slušamo i učimo, bolje ćemo razumeti zavisnost, a zavisnici će biti spremniji da priznaju da imaju problem. Lečenje od alkohola, npr, veoma se teško započinje, naročito u zemljama regiona, jer zavisnici problem umanjuju i predstavljaju banalnijim nego što u stvarnosti jeste. Tvrdnja da „svako voli malo da popije“ toliko je normalizovana, da je teško doći do srži problema: zavisnosti od alkohola.
Lečenje zavisnosti teći će mnogo lakše kada zavisnici budu znali da imaju na koga da se oslone i da neće naići na osudu, već na razumevanje, strpljenje i podršku od svoje okoline.
Kako se nositi sa stigmatizacijom
Cenjeni kanadski stručnjak, dr Gabor Mate, poznat je po svom radu sa zavisnicima. On je u jednom intervjuu naveo pet najčešćih grešaka koje pravimo kada pristupamo problemu zavisnisti:
1. Ne lečimo pravi uzrok
Dr Mate veruje da je zavisnost jedan od oblika lečenja duboke emotivne boli koju nose sa sobom. Umesto da pitamo: „Šta nije u redu sa tobom?“, treba da promenimo pristup i pitamo: „Odakle dolazi tvoj bol?“ i „Šta ti se dogodilo?“.
2. Zavisnost posmatramo kao svestan izbor
Zavisnost nije svestan izbor koji ljudi prave, već instinktivna reakcija na dubok duševni bol. Kada razumemo da je izbor u stvari iluzija, bićemo korak bliže razumevanju zavisnika.
3. Verujemo da je zavisnost genetski nasledna
Samo zato što je zavisnost često nasledna u porodicama, to ne znači da je genetski uzrokovana. U pitanju su najčešće naučeni oblici ponašanja, ali ne i zapis u našem genetskom kodu.
4. Ne shvatamo da je zavisnost rasprostranjena
Dr Mate takođe ističe da je naša kultura plodno tlo za razvoj bolesni zavisnosti, a moderna ekonomija zasnovana na udovoljavanju tim istim zavisnostima. Kada pogledamo oko sebe, često ne možemo da prepoznamo zavisnike.
5. Ne razumemo sve oblike zavisnosti
Zavisnici ne posežu samo za psihoaktivnim supstancama, duvanom i alkoholom. Zavisnik može utehu da pronalazi u poslu, opsesivnom sakupljanju muzike, vežbanju, zdravoj hrani, igrama na sreću ili seksu. Svako ponašanje koje donosi privremeno olakšanje i od koga korisnik ne odustaje može da se razvije u zavisnost. Oblici zavisnosti mogu da se razlikuju, ali zavisnici su uvek isti.
Podrška i resursi
Photo: Priscilla Du Preez
Zavisnici se često izoluju, podstaknuti strahom od nerazumevanja i stigmatizacije njihove bolesti, ali izolacija često vodi nazad u zavisnost. Podrška i razumevanja porodice i prijatelja od velike su pomoći na duge staze, ali lečenje fizičke zavisnosti je imperativ u samom početku.
Klinika Dr Vorobjev nudi nekoliko tretmana detoksikacije organizma u bolničkim u slovima i uz nadzor lekara. Ipak, to je samo prvi korak, jer je neophodno lečiti i psihičku zavisnost. Psihijatri, psiholozi, grupe podrške i razna udruženja odličan su izvor podrške onima koji žele da se izleče.
Promene u društvu i značaj razumevanja
Sprovedene su naučne studije o faktorima koji doprinose razvoju bolesti zavisnosti i na osnovu njih dati su predlozi za promenu trenutnog stanja. Programi u školama mogu da spreče zavisnost kod mladih, a razvoj emocionalne inteligencije je jedan od najvećih koraka. Kada zavisnost nije stigmatizovana već se o njoj otvoreno govori, to stvara podržavajuće okruženje gde se zavisnici ne plaše da potraže pomoć.
Za kraj
Zavisnost je bolest tela i duha, a stigmatizacija sprečava zavisnike da prepoznaju koji su to znakovi zavisnosti i da potraže blagovremenu pomoć. Strah i stid koče proces oporavka, a neinformisanost može imati loše posledice. Znakovi zavisnosti nisu uvek jasno vidljivi, ali kada zavisnici znaju da će u svojoj okolini dobiti razumevanje i podršku, a ne osude, lakše im je da priznaju da imaju problem i da započnu sa lečenjem.
photo: larm rmah
