Događaji iz prošlosti "arhivirani" su u mozgu kao mali filmovi, a mozak ih premotava u glavi. Međutim, posle pet godina, mozak menja filmove, odnosno prilagođava ih.
San nam pomaže da ne zaboravljamo, on čuva sećanja! Dok spavamo pravi se neka vrsta "bek-apa" onoga što se događalo. Stručnjaci tvrde da pamtimo stvari koje su nam značajne, koje su nas emotivno ispunile ili potresle. Ali, da li ste znali da tokom života menjamo sećanja?!
Naime, tim istraživača došao je do zaključka da su događaji iz prošlosti "arhivirani" u mozgu kao mali filmovi, a mozak ima tendenciju da te filmove premotava u glavi. Međutim, posle pet godina, mozak menja filmove, odnosno prilagođava ih! Zato, čak i ako smo potpuno ubeđeni da se nekog događaja dobro sećamo, ako prođe pet ili više godina, to sećanje uopšte ne mora biti verodostojno.
Na to kako ćemo menjati sećanje utiče sadašnjost, odnosno ono što se trenutno dogodilo, ali i događaji iz prošlosti koji su se dogodili u međuvremenu. Praktično to bi izgledlao ovako – sećate se nekog venčanja ili okupljanja od pre deset godina na kojem ste bili sa tada bliskom prijateljicom, sa kojom ste u međuvremenu prestali da razgovarate. U sadašnjem trenutku vaše sećanje prilično će da se razlikuje od sećanja koje ste formirali neposredno posle tog događaja, jer se promenio i odnos sa prijateljicom. Mozak je sklon da sećanja prilagođava sadašnjem trenutku i okolnostima, prenosi B92. Vrlo često se i događa da stapamo sećanja, odnosno da dva različita događaja spajamo u jedan. To se događa zbog tendencije mozga da "sabija" podatke, odnosno da obezbedi veći kapacitete memorije. Sa druge strane, mozak nekada i "popunjava" praznine u sećanju, odnosno izmišlja događaje koji bi kompletirao sliku.
U percepciji čoveka to će izgledati potpuno stvarno, odnosno biće ubeđen da je sećanje autentično. Zato, ne verujte mnogo vašim sećanjima, jer su ona mešavina vaše prošlosti, sadašnjosti, nadanja, želja, pa i trenutnog psihičkog stanja…
