Kako je napravljena prva vakcina? Priča je neverovatna, a počelo je kao slučajno otkriće genijalnog doktora koje je spasilo milione ljudi.
Sve počinje još daleke 1796 godine kada su velike boginje harale Evropom ostavljajući pomor u mnogim gradovima i selima. Mnogi zaraženi bi umirali, a oni koji su preživeli su ostajali sa strašnim posledicama i vidljivim ožiljcima od rana na koži.
A onda je doktor Edward Jenner iz Engleske primetio da devojke sa sela, koje su muzle krave, sve od reda, imaju divnu kožu bez ožiljaka. Što je jasno ukazalo da nisu oboljevale od velikih boginja.
Malo je razmislio i shvatio zašto. Pošto su bile u svakodnevnom kontaktu sa kravama, bile su izložene virusu kravljih boginja, manje opasnom oboljenju od koga mogu da se razbole i ljudi. A upravo ta zaraza im je pružila zaštitu od strašnog virusa velikih boginja.
Jenner je onda odlučio i da proveri svoju teoriju. Uzeo je gnoj iz ranice devojke obolele od kravljih boginja i onda ga utrljao u rasečenu kožu zdravog dečaka po imenu James Phipps.
Nekoliko dana kasnije, istom metodom je dečaka zarazio virusom velikih boginja.
I desilo se – ništa.
Mladi James se nije razboleo. Odnosno, imao je imunitet i tako je postao prvi uspešno vakcinisani čovek, pre čak 225 godina.
Čak i reč vakcina potiče od latinskog izraza vaccus, što znači – krava.
Naučnici se slažu kako je vakcina spasila više života od bilo kog drugog leka, ili naučnog otkrića.
Samo u dvadesetom veku, velike boginje su krive za smrt oko 400 miliona ljudi.
U Jugoslaviji je izbila poslednja epidemija velikih boginja u Evropi 1972 godine, a poslednji slučaj prirodnog javljanja ove bolesti, registrovan je u Somaliji, 1977. godine .
Bolest je uspešno iskorenjena upravo zahvaljujući masovnoj vakcinaciji.
I za kraj još zanimljiviji podatak. Ideje o pokretanju imuniteta bez oboljevanja, postoje mnogo duže. Inokulacija se u Indiji sprovodila čak 1.000 godina pre nove ere i podrazumevala je udisanje smrvljenih krasti zaraženih ili unos virusa u kožu. Ne znamo koliko je udisanje bilo efikasno. Kinezi su slične metode probali u 10. veku a postupak je bio raširen već u 16 veku za vreme dinastije Ming. Smrtnost je bila manja od 2 posto, što je neuporedivo bolje od oko 30 posto u slučaju razboljevanja od variole vere.
Pa, kada vam sledeći put neko kaže da su vakcine napravljene previše brzo, slobodno im ispričajte ovu priču…
image: Grave par Adam, wikimedia
