Proučavanjem smrtovnica devojčica i dečaka koji su učestvovali u eksperimentu započetom 20-ih godina XX veka i intervjuisanjem još uvek živih učesnika u ovom pokusu dr Howard Friedman i dr Leslie Martin došli su do nekih interesantnih podataka.
Pre svega, ovi istraživači smatraju da ključ dugovečnosti ovih ispitanika leži u načinu života.
Zdrav društveni život, aktivnost, uživanje u poslu koji obavljate kao i negovanje harmoničnih odnosa sa prijateljima i članovima porodice može da vam prodži životni vek.
Friedman i Martin smatraju da vitaminski suplementi i pomodne dijete imaju kratkotrajan ili često suprotan efekat.
Prema njihovim nalazima da bi ste duže živeli morate biti savesni. Savesni ljudi vode više računa o upravljanju novcem, razumniji su, ne preteruju sa konzumiranjem alkohola, duvana, ili nedozvoljenih supstanci i pažljivo slušaju savete svoga lekara. Istraživanje pokazuje da savesni ljudi imaju predispoziciju da žive duže. Možda zbog hemijskog sklopa u njihovim mozgovima, kao da ih prirodno privlače srećnije i zdravije društvene i poslovne veze.
Takođe, veći broj prijatelja ne garantuje duži život, već to da treba da se okružite srećnim, zdravim, aktivnim ljudima, a provodite manje vremena sa osobama koje vas emotivno “spuštaju”.
Interesantan je i podatak da preterano srećna i optimističnija deca nisu živela duže – razlog za ovo istraživači nalaze u činjenici da su ovi u svom beskrajnom optimizmu umanjivali značaj rizika po njihovo zdravlje.
Sa druge strane i oni koji su bili preterano negativni i skloni razmišljanju o katastrofama koje bi mogle da ih zadese kraće živeli. Studija je pokazala da su muškarci iz ove studije koji su bili skloni katastrofičnim mislima češće umirali u nesrećama ili nasilnom smrću. Osobe koje vide sve crno kada nalete na problem očekuju još gomilu loših stvari da im se desi. Negatvne misli dovele bi ih do toga da postanu obeshrabreni, nesavesni i nemotivisani.
Dobra forma je jedan od najznačajnijih faktora, ali studija je pokazala da nisu najduže živeli oni koji su redovno provodili vreme u teretani, već oni čije su navike, rutina i način života podrazumevali konstantnu aktivnost. Čak i oni koji nisu vežbali u detinjstvu /mladosti, ali su postali aktivniji docnije su živeli nešto duže.
Harmoničan brak produžava životni vek. Ipak, ako dođe do razvoda muškarcima to teže pada, čak i kada se ponovo ožene. Žene bolje podnose razvod i po ovoj studiji imaju bolje šanse za duži život ako se ne venčaju ponovo – mnoge od ovih su živele skoro koliko i njihove srećno udate prijateljice. Deca razvedenih roditelja mogu očekivati kraći životni vek – u proseku za 5 godina kraći od dece iz srećnih, stabilnih brakova.
Posvećenost poslu i postignuća su jedan od načina da predvidite da ćete doživeti duboku starost. Oni koji su imali uspešnu karijeru živeli su u proseku pet godina duže od onih koji su bili manje uspešni i manje ambiciozni.
