Kao i sve vrste raka, rak kože, uključujući i melanom a i sve ostale oblike, ima svoje predznake. Ti znakovi su promene na koži koje ne moraju značiti da imate rak ali one mogu postati rak tokom vremena. U proseku 40-50 % odraslih ljudi bele boje kože razviju do 65. godine života barem jednu prekancerozu kože. Rak kože se može izlečiti ako se otkrije na vreme.
Ko najčešće dobija rak kože?
Izloženost suncu je najčešći uzrok pojave raka kože. Međutim, rak se može pojaviti i na mestima koja se ne izlažu sunčevoj svetlosti. Izloženost radijaciji, nasleđe ili pad imuniteta zbog druge maligne bolesti mogu biti uzrok. Svi ga mogu dobiti, ali najugorženije grupe su:
Osobe sa svetlom kožom i svetlim očima
Osobe sa velikim brojem mladeža po telu
Osobe sa naslednim faktorom
Osobe koje žive na velikim geografskim visinama
Osobe koje su se lečile od posledica radijacije
Osobe koje su se mnogo izlagale suncu ili veštačkim izvorima UVA zračenja
Prekanceroze
Solarna keratoza (aktinična keratoza)
To su crvene fleke koje se pojavljuju usled prevelike izloženosti sunčevoj svetlosti. Najčešće se pojavljuju na poglavini, vratu i rukama. Takodje, mogu se pojaviti i na ostalim delovima tela. Ovo su prvi znaci raka kože. Aktinična keratoza se pojavljuje najčešće kod osoba u četrdesetim godinama, ali se poslednjih godina beleži i kod mlađe populacije. Najugorženije su osobe sa riđom, svetlom ili plavom kosom, plavim ili zelenim očima – osobe svetle puti.
Aktinični heilitis (farmerska usna)
Slično kao i aktinična keratoza, aktinični heilitis je prekancerozno stanje koje se obično pojavljuje na donjoj usni. Simptomi aktiničnog heilitisa su crvene mrlje koje se ljuspaju ili trajna suvoća i konstantno pucanje usana. Redje, simptomi uključuju oticanje usana, nestanak granice između usana i ostale okolne kože. Ukoliko se ne leči pravovremeno, aktinični heilitis može preći u invazivni karcinom.
Kožni rogovi
Kožni rogovi su izrasline od keratina (sastojak povrsnih ćelija kože) koje može varirati u obliku i veličini, ali su najčešće prečnika nekoliko milimetara. Ova vrsta izrasline se češće pojavljuje kod odraslih koji su se često i dugo izlagali suncu. U bazi same promene može se naći prekanceroza ili karcinom kože.
Kada je mladež problem?
Mladeži su benigne izrasline na koži koje se mogu razviti u rak, postati atipične i prerasti u melanom. Normalni mladeži mogu biti u ravni sa kožom ili biti blago reljefni a da ne predstavljaju nikakvu opasnost. Pojavljuju se u mladosti, ređe u starosti i mogu rasti vremenom.
Procenite sami svoj mladež
Svi mladeži izgledaju potpuno različito među sobom a samo neki od njih tokom vremena mogu dobiti karakteristike sumnjive lezije. Potrebno je da se posavetujete sa lekarom ako primetite bilo kakvu promenu na mladežu ili koži.
Asimetrija – Većina normalnih mladeža je simetrična, što znači da su obe polovine jednake. Zamislite liniju na polovini mladeža i ako polovine nisu jednake, konsultujte svog dermatologa.
Ivice – Ako su ivice mladeža nazubljene i nisu pravilne, posetite lekara jer melanom veoma često ima različite ivice.
Boja mladeža – Svaki normalan mladež je ujednačene boje. Ako vam je mladež prošaran različitim bojama, roze, crne, braon, posvetleo na nekim delovima ili se zatamnio, posetite lekara.
Dijagonala – Mladeži koji su benigni su retko veći u dijagonali od 6 milimetara. Ako vam je dijagonala veća od 6 mm, posetite dermatologa.
Reljef – Ako je jedan deo mladeža počeo da se izdiže, posetite lekara jer melanom često kada se pojavi, izdiže deo mladeža iznad kože i to se dešava vrlo brzo. Svaka promena u reljefu, boji, veličini i dijagonali mora biti pregledana.
Bar jednom mesečno nakon tuširanja, dok je koža mokra, možete se sami pregledati. Najčešće mesto gde se melanom javlja kod muškarca su leđa, a kod žena potkolenice. Potražite i na svim skrivenim mestima na telu: međunožje, između prstiju na nogama, tabani, iza kolena, vrat, iza ušiju… Ako primetite promenu, slikajte je i pogledajte da li se promenilo nešto tokom naredne dve nedelje. Posebno je bitno da se pregledate češće ako ste tinejdžer, trudnica ili prolazite kroz menopauzu, kada i hormoni imaju dosta uticaja na vaše zdravlje.
Rano otkrivanje promena na mladežu i pravovremeno uklanjanje izmenjenog mladeža je jedini siguran način za prevenciju nastanka melanoma.
Kako se procenjuju mladeži?
Atipični mladež nije rak ali ima veću mogućnost da mu ćelije postanu maligne tokom vremena. Uglavnom se pojavljuju na mestima koja su najizloženija suncu i variraju u veličini i obliku. Mogu biti ravni ili izbočeni, braon, roze ili izmešanih boja. Svaki atipični mladež koji lekar pregleda se procenjuje na osnovu dermoskopskih kriterijuma. U nekim slučajevima se uklanja ceo mladež da bi se napravila biopsija – proverile ćelije pod mikroskopom kod patologa. Za mladeže koji su postali karcinom se predlaže operacija i uklanja široko tkivo oko mladeža. Rana se zašije a često je potrebno dalje lečenje.
Melanom
Melanom je drugačiji od ostalih vrsta raka kože, on je najopasniji i najteže ga je lečiti. Svaka promena na mladežu može značiti melanom pa je potrebno da je lekar ispita. Blagovremeno uklanjanje melanoma jedino daje potpuno izlečenje. Odlaganje intervencije znaci metastaziranje jednog od najagresivnijih karcinoma uopšte.
Planocelularni karcinom kože
Nemelanomski tumor kože može se pojaviti kao tvrdi crveni čvor, ljuskav, koji krvari ili razvija krastu, ali i kao rana koja ne može da zaraste. Najčešće se pojavljuje na nosu, čelu, očima, rukama ili drugim delovima tela koji su izloženi suncu. Planocelularni karcinom je izlečiv ako se leči u ranoj fazi. Ako karcinom kože napreduje, lečenje zavisi samo od stepena razvoja karcinoma.
Bovenova bolest
Bovenova bolest se još naziva planocelularni karcinom kože “in situ”. To je tip tumora kože koji se širi prema površini kože. Nasuprot njemu “invazivni” karcinom raste prema unutrašnjosti kože i širi se na unutra, ka dubljim slojevima kože. Ako se ne leči, Bovenova bolest može postati invazivni planocelularni karcinom.
Bazocelularni karcinom kože
Najčešći i najlakši oblik karcinoma kože, kako u smislu lečenja, tako i u smislu širenja na okolno tkivo. On je lokalno invazivan, što znači da se širi u dubinu i širinu i može oštetiti okolna tkiva. Bazocelularni karcinom se širi polako, a pojavljuje se najčešće kod odraslih. Može se pojaviti u mnogo oblika uključujući perlasto belu, voštanu izraslinu sa vidljivim krvnim sudovima – na nosu, vratu i licu. Kao ravni, boje mesa, obojeni ili u vidu smeđih pega najčešće se pojavljuju na leđima ili grudima. Retko se pojavljuje, ali može biti i u obliku svetlog i ulegnutog ožiljka.
spec. dr Svetlana Đurišić, dermatolog
Saznajte još o raku kože na stranici dermatološke ordinacije Dermatim.
