“Još samo 5 minuta mama”, koliko ste puta upotrebili ovu frazu kada vam se baš ne ustaje iz kreveta ujutro.
Da li postoji mesto gde ne morate da pritiskate `snooze` dugme na alarmu 3 puta pre nego što otvorite oči i odgegate se do kuhinje da popijete prvu šoljicu kafe.
Novinarka Jessa Gamble u svojoj novoj knjizi bavi se temom vremena – odnosno kako se u različitim kulturama poima koncept vremena i kako utiče na ritam spavanja.
Prema istraživanju objavljenom u ovoj knjizi za sve kojima je mrzak zvuk alarma koji ih surovo budi iz sna najviše bi odgovarale kulture koje svoje dnevne obaveze organizuju prema aktivnostima, a ne prema kazaljkama na satu.
Na primer, u Sudanu plemena Nuer, koja se bave stočarstvom, vreme organizuju prema radnim obavezama: izvođenje krava na pašu, muža, okupljanje goveda u tor. Takođe, na Borneu pleme Penan ima krajnje subjektivan pojam vremena – ako su nakupili dovoljno mesa u lovu vreme je da se ide kući – niko ne gleda na sat, ali loša stvar je to što lov može da potraje par dana.
Mnoge primitivne kulture, zapravo, organizuju svoje aktivnosti prema faktorima koji nisu kako smo navikli organičeni rokovnicima, podsetnicima i alarmima na našim kompjuterima ili mobilnim telefonima.
Moglo bi se reći da smo mi “zapadnjaci” zapravo dobro prošli, čak i da smo pomalo razmaženi – ako se meni spava i legnem u krevet u 23.00, moji ukućani će hodati na prstima da me ne probude sve dok se sama ne probudim ujutro.
Autorka knjige Jessa Gamble navodi brojne primere kultura, još od starog Egipta do plemena koja žive diljem afričkog kontinenta, gde je najnormalnije da ako jedan član zajednice reši da dremne, a drugi bi da igra uz plemensku vatru ili šta god drugo (bez obzira na to koliko je sati) – da se i usnuli probudi i pridruži ritualu/aktivnosti.
Kako odraslima, tako i deci, koncept vremena nije bitan, svi ostaju budni dok se nešto zanimljivo dešava ili dok ima obaveza koje treba da se završe.
Ako uzmemo ove podatke u obzir i naše navike koje se odnose na spavanje trebalo bi nam bure energetskog pića svakoga dana da ispratimo ritam urođenika.
Što se studija koje se tiču količine sna koja nam je dnevno potrebna (naravno ako živimo u urbanom okruženju, a ne u kolibi od blata u Sudanu), lekari proporučuju 7 do 9 sati, iako veliki broj odraslih ljudi funkcioniše sasvim fino i posle 6 sati sna.
Ključ je prema lekarima naći svoj ritam vremena koje provodimo u budnom, odnosno vremena koje provodimo u carstvu snova.(IK)
