Verovatno ste i vi pročitali dramatične vesti koje su tvrdile da je limun koji se prodaje otvoran.
Argument je bio – kako može tako brzo da pojeftini ako je sve ok?
Isto kao što je tako brzo i poskupeo recimo.
U svakom slučaju reagovale su i nadležne službe. Ministarka Snežana Bogosavljević Bošković je rekla da se na tržištu Srbije nalaze samo namirnice koje su bezbedne, kao i da stručne službe kontrolišu sve pošiljke i sve uvezene količine prehrambenih proizvoda.
"Pad cene limuna ne bih vezivao za zdravstvenu bezbednost tog proizvoda. Svi proizvodi koji dolaze u Srbiju – i primarni i oni za preradu, podležu određenom nadzoru i analizi", rekao je sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović.
Inače, praktično svaki limun koji se prodaje je tretiran imazalilom, sredstvom koje nas štiti od mikotoksina u trulom voću. Trebalo bi da znate da su upravo od tih toksina u voću u prošlosti ljudi masovno umirali.
Neznalice samo dižu paniku, kažu stručnjaci iz Hrvatske. Koristi od imazalila su neuporedivo veće od navodnih šteta, objašnjava profesor Franjo Plavšić.
“Pitanje koje moramo postaviti je: Da li više želite da budete izloženi imazalilu ili mikotoksinima? Ljudi ne žele da prihvate da ne možemo bez pesticida. Odnosno možemo, ali onda ćemo se trovati mikotoksinima. Ljudi su se ranije trovali. Bilo je svega. Najčešće su se trovali žitaricama. To je bilo strašno. U srednjem veku i renesansi bio je raširen tzv. ergotizam, trovanje koje je odnelo užasno puno života i napravilo mnogo invalida. Hoćete li u skladištima koristiti fumigaciju i imati neke male ostatke fumiganata ili hoćete da vam od gangrene otpadaju noge? Uvek morate imati neku računicu – odvagati šta je štetnije. Sve je štetno. Ti pokreti ljudi neznalica, koje možemo nazvati ideološkom toksikologijom, danas su jako snažni. Oni uporno i neosnovano plaše građane”, objasnio je Plavšić.
