Grip

Ko se boji gripa još?

Prehlade i ovo gripozno vreme kao i odluka velikog broja ljudi da se ne vakcinišu protiv gripa stvaraju odlične uslove za vrlo uspešnu sezonu razboljevanja.

Ozbiljnost gripa kao infekcije je čini se potcenjena i delimično prebačena u domen teorije zavere pa ljudima izgleda kao da je to samo još jedna boljka koju uspešno mogu preboleti ‘na nogama’. Zbog svega toga, ovaj tekst skreće pažnju na značajnu razliku između obične prehlade koja najčešće ne prevazilazi okvire neprijatne dosade i gripa koji potencijalno može biti stanje sa komplikacijama opasnim po život.

Šta je Grip?

Sezonski grip je respiratorna infekcija koju izazivaju virusi Influenze – kada se kaže ‘respiratorna infekcija’ misli se na infekciju delova sistema organa za disnje: nos, grlo, pluća.

Grp tj. Influenza je infekcija različita od prehlade i  uzrokovana je različitim virusima.

Ovih virusa je više i sezonski se smenjuje dominantna kombinacija u populaciji; takođe, oni se stalno menjaju i daju nove virusne podtipove koji su nekada potpuno novi i bukvalno iznenade naš imunološki sistem kada daju ozbiljne tegobe i opasne komlikacije – takav  je npr. bio H1N1 2009. godine.

Ovo znači da ako ste preležali grip prošle godine ili se vakcinisali prošle sezone, vaš imunološki sistem ne mora da bude spreman da prepozna viruse gripa u novoj sezoni. Takođe, nivo zaštitnih antitela protiv gripa u organizmu opada u toku godinu dana nakon infekcije ili vakcinacije pa je tako i otpornost prema gripu u sledećoj sezoni značajno smanjena – naravno, ukoliko se potrefi sličnost starog i novog virusa, simptomi će sigurno biti blaži i mogućnost komplikacija manja ali vas ako se inficirate bolest neće zaobići.

Postoji nešto što ljudi često i znalački nazivaju ‘stomačnim gripom’ opisujući bolest koju prate mučnina, povraćanje i dijareja (prolivi). Ove simptome mogu da izazovu mnogi različiti virusi, zatim bakterije pa i paraziti. Naravno da ovi simptomi mogu nekada biti povezani sa gripom i to češće kod dece nego kod odraslih ali – oni su retko kada glavni simptomi gripa.

Grip je prvenstveno respiratorna infekcija a ne stomačna ili crevna bolest pa je naziv ‘stomačni grip’ suštinski neispravan.

Simptomi

Uz grip redovno cirkulišu i neki drugi virusi koji su uzročnici sličnih (ali ne istih!) tegoba kao npr. Rino virus kao glavni i odgovorni urednik prehlada i Respiratorni sincicijalni virus koji je najčešće kriv za ozbiljne respiratorne infekcije kod male dece i kod starijih od 65 godina (kod ove starije grupe, ovaj virus je i vodeći uzrok smrti od respiratornih infekcija).

Takođe sve veći broj ljudi pati i od raznih alergijskih kijavica koje se prezentuju na sličan način kao prehlade i mogu se pomešati.

Važno je razgraničiti neke osnovne simptome i u njihovoj prezentaciji i u njihovoj izraženosti i dužini trajanja.

Generalno, za razliku od prehlade koja se postepeno razvija, grip nastupa iznenada i bez obzira što na početku simptomi liče (kijamo, kašljemo i boli nas grlo), osećamo se dosta lošije nego samo sa prehladom. Ovo su osnovni sipmtomi gripa:

•    Visoka temperatura, preko 38 C
•    Jeza i preznojavanje
•    Jače glavobolje
•    Bolovi u mišićima i kostima, naročito u leđima, rukama i nogama
•    Suvi pojačan kašalj
•    Produženi umor i malaksalost
•    Curenje nosa

Pošto se pre dve nedelje govorilo baš o prehladama, evo nekih razlika u simptomima između prehlada i gripa:

Ako imate neke od simptoma koji liče na grip a posebno ako ste u riziku da razvijete neke komplikacije bolesti (ako ste hronični bolesnik, ako je u pitanju dete, ako ste starija osoba ili imate iz nekog razloga oslabljen imunitet), idite odmah kod lekara. Uzimanje anti-virusnih lekova u prvih 48 sati od nastanka simptoma može skratiti trajanje bolesti i sprečiti komplikacije pa se vaš lekar može opredeliti za takvu terapiju ako je potrebno.

Koji su faktori rizika za grip?

Postoje neki faktori koji mogu povećati šanse da se dobije grip ili da se razviju komplikacije gripa. Ako se nismo vakcinisali, to je svakako faktor koji značajno doprinosi mogućnostima da se razbolimo. Evo još nekih:

Godine starosti – sezonski grip najlakše inficira decu i ljude starije 65 godina. Postoje i povremena iznenađenja pa je tako pandemija H1N1 2009 najviše pogađala tinejdžere i mlade odrasle osobe.

Uslovi života – ljudi koji žive u ustanovama sa mnogo drugih osoba (npr. kasarne, domovi, vrtići i sl.) su u povećanom riziku da dobiju grip

Zanimanje – zdravstveni radnici i osobe koje rade sa decom imaju veće šanse da dođu u kontakt sa virusom

Hronične bolesti – hronična stanja kao što su dijabetes, astma ili srčana oboljenja povećavaju rizik od komplikacija gripa

Oslabljen imunitet – terapije protiv malignih bolesti, kortiko-steroidni i drugi imuno-supresivni lekovi i HIV/AIDS slabe imunološki sistem pa su te osobe osetljivije na grip, lakše ga dobijaju i lakše i češće razvijaju komplikacije

Trudnoća – trudnice lakše razvijaju komplikacije, posebno u drugom i trećem trimestru

Koje su najčešće komlikacije?

Uglavnom za mlade, zdrave odrasle osobe grip nije posebna pretnja – jedno kraće vreme se osećate jadno i umorno ali bolest prođe bez posledica i bez potrebe za posebnim lečenjem. Ali, za decu i odrasle sa povećanim rizikom stanja koja komplikuju bolest su:

•    Pneumonija (upala pluća)
•    Bronhitis (upala bronhija)
•    Sinuzitis (upala sinusa)
•    Otitis (upala uha)

Pneumonija je na prvom mestu pošto je najčešća i najozbiljnija komplikacija koja za hronične bolesnike, starije osobe može biti smrtonosna. Najbolja zaštita je vakcinacije i protiv gripa i protiv pneumokokne pneumonije.

H1N1 je 2009. imao tendenciju da kod mladih zdravih ljudi koji inače ne spadaju u rizičnu grupu, vrlo brzo razvija ovu komplikaciju i izaziva respiratorni kolaps, sa mogućim smrtnim ishodom.

Lečenje gripa

Najčešće nema posebnog leka – samo mirovanje, odmor i dosta tečnosti (bezalkoholne naravno!).

U određenim situacijama doktor vam može prepisati neki antivirusni lek kao što su oseltamivir (Tamiflu) ili zanamivir (Relenza). Ako se primene ubrzo nakon prvih simptoma, mogu skratiti trajanje bolesti za dan ili malo više a mogu sprečiti nastajanje komplikacija.

Ovi lekovi imaju neke svoje specifičnosti, neželjene efekte i nisu dobri za sve pa ih treba uzimati isključivo po preporuci lekara i na način koji je to propisano.

Neki virusni podtipovi su već razvili otpornost na oseltamivir kao i na jedan stariji lek, amantadin pa je izuzetno važno koristiti ih samo kada je neophodno i onako kako je propisano; u ostalom, ovo važi i za svaki drugi lek.

O ostalim, pomoćnim lekovima za suzbijanje nekih simptoma bolesti, govorilo se u tekstu o prehladama.
 
Preventiva

Najbolje je truditi se da se ne razbolimo.

Najsigurniji način je redovna vakcinacija protiv sezonskog gripa; vakcina se pravi od kombinacije 3 virusa: H3N2, Influenca B i H1N1. Svako stariji od 6 meseci bi trebalo da se vakciniše a imunitet se razvija za oko 2 nedelje od primljene vakcine.

Za vakcinu se svake godine biraju 3 virusa za koje podaci pokazuju da će biti najčešći u populaciji i da će izazvati najveći broj oboljevanja. Za ovu sezonu, preporuka je ista kao i za prethodnu i u sebe uključuje varijante virusa koji su gore pomenuti.

Nemojte se vakcinisati ako ste bolesni (sačekajte da potpuno ozdravite) i ako ste alergični na kokošija jaja ili ako znate za svoju preosetljivost na vakcinu – o tome porazgovarajte sa lekarom.

Ostala preventiva uključuje redovno pranje ruku i izbegavanje zatvorenih prostorija gde se nalazi veliki broj ljudi (pogledajte u tekstu o prehladama).

Hladni dani dolaze a oni povećavaju opterećenje organizma. Dobro se oblačite, pijte dovoljno tečnosti i čuvajte svoje zdravlje.