Zdrava hrana danas je prioritet, mnogi prilikom kupovine posebnu pažnju obraćaju upravo na proizvode na kojima piše “Prirodno” ili “Zdravo”.
Agencija Nielsen je uradila istraživanje o željama potrošača. Konstatovano je da je 9 od 10 ispitanika izjavilo da su spremni da plate više za zdraviju hranu.
Ali obično kupci butu obmanuti. Zato što recimo prirodno ne znači skoro ništa. Sve je prirodno. I cijanid je priroda. I nafta je prirodna.
Naučite zato da tumačite na pravilan način sadržaj onoga što piše na etiketama.
Bezmasno
Očito da hrana u sebi ne sadrži masnoće, ali to ne znači da od takve hrane čovek ne može da se ugoji. Ova etiketa funkcionisala je dok se mislilo da su masnoće krivac za gojaznost i srčana oboljenja. Ali problem je u tome što hrana koja ne sadrži masnoće obično ima velike kolilčine šećera i ugljenih hidrata. Treba obratiti pažnju, jer je takva hrana uglavnom više prerađena pa sadrži i više konzervansa.
Prirodno
Kada na etiketi piše prirodno, to zaista ništa ne znači. Uostalom, većina namirnica koje kupujemo je prerađena pa oznaka prirodno ne odgovara sadržaju. Umesto prirodnog proizvođač bi trebao da napiše šta se zasita nalazi u pakovanju, kako je i čime hrana prerađivana.
Cele žitarice (integralno)
Danas se na mnogim proizvodima naglašava da su napravljeni od celovitih žitarica. A najčešće to nije tako. Ako to piše na hlebu, u većini slučajeva radi se o belom hlebu u koji je dodato samo malo celovitih žitarica. Bićeti sigurni da kupujete proizvod od celovitih žitarica ako na njemu piše da je napravljen “od 100% celog zrna žitarica.” Integralno takođe ne znači ništa.
Dobar izvor
Ovo je zaista pravi marketinški trik. Recimo, od pločice sa žitaricama koja je “dobar izvor” vlakana neće biti neke velike koristi. Zapravo natpis “dobar izvor” najčešće znači da hrana ima svega 10% preporučene dnevne količine te hranjive materije. Ako na namirnici piše “bogata” hranljivim materijama ili “odličan izvor” tada uglavnom ima maksimalno 20% preporučene dnevne količine te hranljive materije.
