Ekcemi kod dece

Ekcemi su hronična stanja kože praćena svrabom, crvenilom i suvoćom kože.

 

Ekcemi se javljaju kod 10% dece i to u prvih 5 godina života. Moguća je pojava prvih znakova kako kod novorođenčadi tako i u prvih 6 meseci života, sa tendencijom smirivanja do treće odnosno sedme godine. Do puberteta 50% dece izgubi sklonost ka pojavi ekcema a ukoliko ona još uvek postoji može se primetiti samo na dlanovima i tabanima. Mali procenat dece zadržava teške oblike ekcema celog života. Neka deca imaju vrlo blag oblik ekcema dok druga imaju težak oblik koji ih remeti u svakodnevnim aktivnostima i spavanju. Vrlo težak oblik ekcema, sa zahvatanjem gotovo svih površina na telu naziva se Atopijski dermatitis.

 

Ne zna se zašto nastaju ekcemi kod dece ali se smatra da je to uvek kombinacija genetske sklonosti i spoljnih faktora. Značajno su češći u porodicama gde postoje hronični bronhitisi, astma, sklonost ka visokim temperaturama i alergijama. Nasledje nije dominantno nasledno već je kombinacija gena. Obzirom da je ekcem genetska predispozicija nije ga moguće zaustaviti.

 

Izgled i mesto pojave ekcema menja se kako dete raste. Kod novorodjenčadi predilekciono mesto je lice i poglavina. Ekcem može zahvatiti celo telo ali je predeo pelena vrlo često poštedjen. Sa godinu dana češće se zapaža na laktovima, kolenima, vratu i predelu oko usana a posle druge godine tipična lokalizacija su pregibi.

 

Osnovna karakteristika ekcema kod beba je jarko cvrenilo sa sitnim osipom. U kasnijem periodu  izražena je suvoća, crvenilo, ljuštenje i pucanje kože. Kod adolescenata najčešća manifestacija je pojava mehurića i ljustenja kože na tabanima i dlanovima.

 

Ekcem nastaje na polju suve kože koja je u kontaktu sa iritirajućim supstancama. Da bi se smanjila suvoća kože svakodnevno se savetuje nanošenje mleka i masti na kožu. Ne preporučuju se losioni jer oni imaju veći procenat vodene komponente. Ukoliko pljuvačka kod beba izaziva crvenilo moguće je nanositi supstance poput vazelina kako bi se koža izolovala od pljuvačke. Kupke treba da budu mlake, ne vruće, u trajanju do 10 minuta. Nega mora biti intenzivna i kada su ekcemi vidni i kada su u fazi prolaska. Od supstanci iz spoljne sredine koje mogu pogoršavati ekcem beba to mogu biti osveživači prostorija, parfemi na koži roditelja, dim cigarete.

 

Klinička slika ekcema je uvek gora zimi nego leti, zbog hladnog i suvog vazduha, vetra, centralnog grejanja. Deca sa atopijskim dermatitisom preosetljiva su na polene, prašinu, životinjsku dlaku, vunu, odredjenu hranu, deterdzente, preterano znojenje.

 

Roditelji često veruju da je ishrana krivac za pojavu ekcema kod dece. Nažalost odgovor nije tako jednostavan. Većina ekcema nije uzrokovana hranom i roditelji koji svoju decu podvrgavaju teškim dijetama često mogu izazvati ozbiljnije posledice nego što ce učiniti da koža bude u boljem stanju. Moguće je da dete bude preosetljivo na odredjenu hranu, to se manifestuje osipom koji se pojavljuje 1 do 2 sata nakon unosa nove hrane. Ta vrsta osipa često izgleda sasvim drugačije od hroničnog ekcema. Samo ukoliko ekcem deteta ne reaguje na pravilno sprovedene terapije treba razmišljati o testovima na alergene hrane.

 

Ne postoji lek koji će se dati detetu i dovesti do izlečenja ali moguće je kontrolisati oboljenje tako da koža bude bez promena. Kod ekcema potrebno je istovremeno tretirati suvoću kože i upalu kože. Prva terapija je uvek kortikosteroidna terapija. Pravilnom i odmerenom aplikacijom kortikosteroida moguće je vrlo brzo dovesti do smirivanja tegoba. Ukoliko je potrebna dugotrajnija terapija uključuju se imunomodulatori i antihistaminici.

 

Ispred svake terapije je pravilna nega kože dece koje boluju od ekcema. Ukoliko se ne sprovodi adekvatna terapija stanje se pogoršava a deca nekontrolisano cešu i oštećuju kožu što stvara uslove za sekundarnu bakterijsku infekciju. Za ovakva stanja poseban je krivac strah roditelja od kortikosteroidnih krema, koje ako se adekvatno koriste ne mogu izazvati oštećenja.