Da li su žitarice stvarno loše?

Hleb i testenine godinama imaju lošu reputaciju zbog toga što su prepuni ugljenih hidrata. I zato mnogi ljudi koji žele da se hrane zdravije, potpuno ih izbacuju iz ishrane.

Ali to je pogrešno, tvrde stručnjaci.

Žitarice su dobre za vas, ali samo ako su napravljene sasvim od integralnog brašna.

Da bi se neko pecivo ili testenina nazivali integralnim u punom smislu te reči, trebalo bi da su napravljeni od brašna napravljenog od netaknutih zrna žitarice, dakle onih koji sadrže endosperm, klicu i mekinje.

Među žitarice, inače, osim pšenice spadaju i raž, amarant, proso, kinoa, pirinač, ovas, ječam i slične biljne kulture.

Endosperm, klica i mekinje su glavne komponente njihovih zrna i cela poenta pravljenja “integralnog” brašna je u tome da se zadrže sva njihova svojstva.

Stručnjaci uglavnom preporučuju unos šest do osam porcija proizvoda od žitarica svakog dana.

Iako integralne žitarice imaju jednaku količinu ugljenih hidrata, kao i obrađene, nemaju isti efekat na metabolizam i nivo šećera u krvi. Integralne se polako apsorbuju i postepeno metabolišu, što znači da nakon njihovog unošenja ne dolazi do naglog skoka nivoa šećera u krvi.

bitsyu