Da li su vakcine za koronu opasne? To zanima otprilike ceo svet. Naučnici i doktori kažu da su vakcine jedini spas iz veoma loše situacije u kojoj se nalazimo. Ali neki i dalje misle da su vakcine ipak opasne.
Evo šta bi trebalo da znate.
Da li su vakcine za koronu opasne?
Martin Kenyon, a 91-year-old UK resident, received a dose of Pfizer’s Covid-19 vaccine today and says he hopes to hug his granddaughters soon.
“I want to live a long time to enjoy their lives,” he said. “No point in dying now when I have lived this long, is there?” pic.twitter.com/AJVW5pX2oN
— CNN (@CNN) December 8, 2020
“U toku je trka da bi se što više ljudi što brže vakcinisalo i spremni smo za nešto veći rizik”, kaže Tal Brosh, šef jedinice za zarazne bolesti iz bolnice Samson Assuta Ashdod u Izraelu.
Samo da li rizici zapravo postoje?
Verovatno ne veliki, odnosno izvesno mnogo manji nego što je rizik od zaraze covid 19 virusom.
Vakcinacija je već počela u Velikoj Britaniji i to Pfizer vakcinom koja se očekuje i u Srbiji. U pitanju je mRNA vakcina koja je razvijena rekordno brzo. Sličnu mRNA tehnologiju koristi i vakcina kompanije Moderna koja će takođe brzo biti dostupna.
Za razliku od tradicionalnih vakcina koje sadrže oslabljene viruse, obično uništene toplotom ili hemikalijama, mRNA vakcine su drugačije.
Brosh objašnjava da mRNA vakcina ne menja naš genetski kod, kao što su neki tvrdili. Vakcina je poput USB diska koji ubacite u kompjuter, odnosno vaše telo. Vakcina ne utiče na sam hardware, odnosno vaše telo, već mu samo daje instrukcije.
Ruska vakcina Sputnjik V, AstrZeneca vakcina i neke druge koriste tradicionalne tehnologije. Pfizer i Moderna su napravljene uz pomoć mRNA tehnologije.
Ipak, Michal Linial, profesorka biohemije na Hebew University iz Jerusalima objašnjava da nema razloga za brigu ni u drugom slučaju.
“mRNA je vrlo osetljiv molekul i lako nestaje. Ako stavite mRNA na sto, posle minuta neće ga više biti. To je suprotno od DNA koja je stabilna koliko je to moguće.”
Zato nije problem da li će mRNA neželjeno ući u naše ćelije nego da li će uspeti da do njih dođe.
Linial objašnjava kako su Moderna i PFizer vakcine napravljene na novoj tehnologiji koja daje uputstvo našem telu da sintetiše proteine. Ali, to nije ništa neobično i to ćelije u našem telu rade svakog dana.
Ove vakcine samo donose sekvencu mRNA u naše ćelije, posle čega ribozomi pročitaju taj kod i naprave protein koji se koristi u borbi protiv virusa. U pitanju je samo uputstvo uz pomoć koga naše ćelije mogu da prepoznaju covid-19 i unište ga.
Zašto do sada nismo imali mRNA vakcine?
Pa, zato što nije bilo potrebe da se one razviju tako brzo a uz to su sve vakcine koje danas koristimo napravljene pre desetine i desetine godina.
Ipak, Linial se ne sekira oko bezbednosti vakcine, već njene efikasnosti. Odnosno, koliko dugu zaštitu će pružati. Takođe, problem je i transport, pošto je mRNA toliko osetljiv.
Brosh na kraju zaključuje da bi zemlje ipak trebale da budu oprezne dok se sve faze testiranja vakcina ne završe.
