Kada je najbolje vežbati, posle jela, pre, posle doručka, uveče? Najnovije istraživanje donosi zanimljive zaključke.
Naučnici sa britanskog Univerziteta Bath proučavali su grupu gojaznih muškaraca koji su u prvom slučaju vežbali hodajući 60 minuta uz 60 posto maksimalne potrošnje kiseonika na prazan želudac a u drugom slučaju su vežbali dva sata posle unosa visokokaloričnog doručka bogatog ugljenim hidratima. Naučnici su uzimali uzorke krvi pre i posle vežbanja i prikupljali uzorke masnog tkiva pre vežbanja i sat vremena posle.
Utvrdili su da se ekspresija gena uveliko razlikovala u slučaju vežbanja na prazan želudac u odnosu na vežbanje posle obilnog doručka.
Ekspresija dva gena PDK4 i HSL povećala se kad su muškarci gladni vežbali i smanjila se kad su jeli pre vežbanja. Porast ekspresije PDK4 verovatno ukazuje na to da je uskladišteno masno tkivo korišćeno kako bi “hranilo” pojačani metabolizam tokom vežbanja u nedostatku ugljenih hidrata iz bogatog obroka. HSL je standardno rastao kada je masno tkivo koristilo uskladištenu energiju kako bi omogućilo pojačanu aktivnost poput one tokom vežbanja, kaže autor studije Dylan Thompson.
Ti rezultati potvrđuju da je masno tkivo često suočeno s kompetitivnim izazovima. Nakon jela masno tkivo zaposleno je odgovorom na obrok i vežbanje u tom trenutku neće podstaknuti iste korisne promene u masnom tkivu. To znači da vežbanje na prazan želudac može da podstakne poželjnije promene u masnom tkivu i to bi moglo biti dugoročno korisnije za zdravlje.
