Pojaviše se superbakterije protiv kojih, avaj, ne znamo kako da se borimo. Većina antibiotika nema šanse protiv superbakterija.
Kad su se ono pojavili antibiotici? Ne tako davno. Eksperimentisanje farmakološkim agensima koji mogu uništiti patogene mikroorganizme bez štete po ljudski organizam započelo je početkom 20 veka a masovna primena nakon 1939. godine. Od tada prođe sedamdesetak godina kad pojaviše se superbakterije, a novih antibiotika nema.
Ljudi su godinama sasvim nepotrebno virusne infekcije lečili antibioticima i upravo ta masovna upotreba doprinela je ubrzanom razvoju otpornosti mikroorganizama na lekove.
S druge strane, za poslednjih tridesetak godina velike farmaceutske firme uspele su da proizvedu samo dve nove klase antibiotika. Nažalost, ni jedna ne deluje na superbakterije.
Zanimljivo je i to da velike farmaceutske firme napuštaju istraživanja na području antibiotika.
Tako je prošle godine najveća svetska farmaceutska firma Pfizer zatvorila istraživački centar za antibiotike u Connecticutu, otpustivši 1.200 zaposlenih. Obrazloženje je da laboratoriju seli u Šangaj, ali Pfizer ima problem sa otvaranjem pogona u Kini i što je još važnije u velikoj meri napušta antibiotike, piše Washington Post.
O čemu se tu zapravo radi? Jednostavno. O zaradi.
Lekovi za erektilnu disfunkciju, ćelavost i holesterol 10 puta su isplativiji od antibiotika. Pored toga, isplativije je proizvoditi lekove za stabilizovanje hroničnih bolesti nego lekove koji stvarno leče problem.
Zaključak je jadan i bedan, ali istinit – što smo bolesniji to farmaceutske firme više zarađuju.
Na današnje superbakterije deluje kolistin, toksični sastojak pronađen 1949. Ubija superbakterije ali izaziva oštećenje bubrega.
Pobornici prirodne medicine smatraju da je ovo pravi trenutak da se okrenemo boljim načinima lečenja.
Poznavaoci fitoterapije tvrde da ekstrakt belog luka ubija većinu superbakterija. Isto delovanje pripisuje se i koloidnom srebru, origanu. Površine prekrivene bakrom u bolnicama dokazano zaustavljaju 97% infekcija superbakterijama, kažu pobornici prirodne medicine.
Lekovi za superbakterije nalaze se svuda u prirodi, ali se u bolnicama teško pronalaze. Ovi “hramovi” moderne medicine i njihovi “sveštenici” lekari obožavaju farmaceutske kuće, pa svoje pacijente ne informišu o probioticima, sunčevoj svetlosti, vitaminima D, B3 i biljnim terapijama.
Slušajte tek ovo, statistički gledano, imamo veće šanse da nas superbakterijom zarazi naš lekar nego da nas ubije terorista. Jesu li zato lekari opasniji od terorista? Recimo samo u SAD-u ovi otporni sojevi bakterija (superbakterije) ubiju 88.000 osoba godišnje.
