1.Anestezijska svesnost
“Anestezijska svesnost ili intraoperativno prisećanje javlja se ako pacijent postane svestan tokom zahvata koji se izvodi pod potpunom anestezijom ali se pacijent seća epizoda nakon što je operacija gotova”, objašnjava dr Daniel Cole, predsednik Američkog društva anestetičara. Pacijenti se mogu prisetiti neposredno nakon operacije ili čak nedeljama kasnije.
2. Usred operacije se “probudi” dvoje pacijenata na njih 1000
“Broj se možda ne čini velik, ali je ogroman uzme li se u obzir kolike probleme stvara”, ističe dr Cole. Ali broj je možda i veći jer nema analiza o tome, beleže samo slučajevi koje prijave sami pacijenti. Osim toga, ako se i sete nečega nakon tri ili pet dana pacijentima je često neprijatno i ne žele da dižu prašinu pa to ne spominju na kontrolama.
3. Nastupa kada zataji opšta anestezija
Opšta anestezija ima dva zadataka – da potpuno uspava pacijenta i spreči stvaranje bilo kakvih sećanja tokom zahvata. Koktel anestezije po pravilu sadrži analgetike koji smanjuju bol i blokiraju signale te paralitike koji potpuno opuštaju mišiće. Zato čak i ako anestezija popusti, zbog paralitika pacijent ne može ni na koji način da signalizira da je budan.
4. Svesna sedacija je nešto drugo
Kod manjih zahvata pacijentu se daje kombinacija sedativa i lokalni anestetik koji samo umrtvi deo tela. To se radi onda kada nije cilj da “onesvesti” pacijenta. Kod takvih lokalnih anestezija može se “zadremati” ali to nije isto što intraoperativna svesnost. Štaviše kod nekih lokalnih anestezija, naročito kod vađenja zuba, dodaje se i adrenalin upravo kako bi lekar mogao da prati stanje pacijenta.
5. Suprotno uvreženom mišljenju, ne događa se usred operacije
“Anesteziolog itekako zna za rizik od intraoperativne svesnosti i nikada ne skida pogled s pacijenta koliko god da traje zahvat. Svesnost se najčešće javlja na marginama – na početku zahvata kada u krvi još nema pune doze anestetika ili pri kraju, jer je najsigurnije za pacijenta pomalo smanjivati dozu anestetika”, objašnjava drCole
6. Pacijenti se najčešće prisećaju zvukova i glasova
“Pacijenti najčešće pričaju o auditornim doživljajima” kaže dr Cole. Često se prisećaju glasova, ponekad i čitavih razgovora, a doživljaj može biti posebno zastrašujuć ako se u operaciji korist ei glasni alati.
7. Neki pacijenti osete pritisak, a retko bol
“Manje od trećine pacijenata koji se prisećaju operacije kažu da su osećali i pritisak ili bol. Ali da je i jedan jedini, to je jedan previše. Pacijent je “zaključan” i svestan šta se događa, ali ne može da reaguje. A to je užasavajuće”, ističe dr Cole.
8. Izaziva PTSP i anksiozne poremećaje
“Potencijalne posledice uveliko variraju. Mogu izazvati anksioznost, strah, usamljenost, napade panike, a najgori je post traumatski simptom. Uočen je kod vrlo malog broja pacijenata, ali je vrlo težak” upozorava dr Cole. Zato lekari, čim im se pacijent požali na intraoperativnu svesnost, nastoje da ga upute na terapiju kako se sećanja ne bi ugradila u trajnu memoriju i postala teška trauma.
9. Najčešće je kriva oprema
Opšta anestezija daje se intravenozno ili, češće, kroz masku. Ako bilo šta zakaže, a aparat nije signalizirao da je prestao dotok gasa, pacijent će prestati da dobija anestetik i početi da se budi. Srećom, takvi užasavajući scenariji su zaista retki. “Oprema za anesteziju je poput aviona – anesteziolog sve proveri pre operacije. Takođe oprema pomoću koje se prate vitalni signali i moždani talasi mora istovremeno da zakaže jer i ona signalizuje da se pacijent budi” objašnjava cr Cole.
10. Znatno ređe je kriv anesteziolog ili lekar
Čim je čovek uključen u proces, postoji i rizik od ljudske greške.Ipak, češće je do aparata. I hirurzi i anesteziolozi su jako dobro istrenirani da prate sve znakove koji bi mogli da upućuju na buđenje pacijenta, od micanja mišića, promene pulsa, pritiska i moždanih talasa do suza”, ističe dr Cole. Ipak, ponekad su pacijenti na lekovima koji sprečavaju sve te reakcije organizma, zbog čega anesteziolog neće prepoznati da se pacijent budi.
11. Češće se javlja kod operacija koje zahevaju “lakšu” anesteziju
Anestezija je itekako štetna za organizam. “Svesnost se češće javlja kada je anestezija preslaba, što često namerno dajemo kod rizičnih pacijenata” kaže dr Cole. To je često slučaj kod operacija srca ili mozga, ili kod zahvata kada je pacijent izgubio mnogo krvi pa lako može da padne u šok. “Takođe slabija anestezija daje se pacijentima sa srčanim problemima, gojaznima jer normalna doza anestetika može biti smrtonosna”, objašnjava dr Cole.
12. Tada će vas lekar upozoriti na rizik od svesnosti
Pacijenti se često osećaju bolje kada čuju da smanjujemo dozu zbog njihove sigurnosti. “Kažemo im da postoji rizik da čuju neke glasove ili komešanje, ali možemo prepoznati ako im postane nelagodno pa ćemo im povećati dozu.” Ističe i kako su naročito pažljivi kod pacijenata koji su već doživeli intraoperativnu svesnost, jer kod njih očito postoji određena otpornost organizma.
13. Na kraju lekari će zaista učiniti sve da se to ne dogodi
Dr Cole ističe kako nastoji što je više moguće da uključi pacijentav u čitav proces.
“Neki pacijenti jednostavno ne žele da slušaju o tome jer će se samo više uplašiti, ali za sve one koji žele da znaju trudim se da im objasnim čitav proces i sve rizike”, ističe dr. Cole.
