Roditelji bi trebalo da odole želji da odjure u bebinu sobu čim čuju plač, kažu stručnjaci. Umesto toga, oni kažu da deca treba samu sebe da umire i zaspe. Istraživači su ispitivali više od 1200 roditelja o navikama u spavanju njihove dece i otkrili da do uzrasta od 6 meseci postoje dve grupe beba. Dok su dve trećine spavale u toku noći, trećina se budila bar jednom u toku noći. Većina onih koji nisu spavali su bili dečaci koji su sisali i imali majke sklone depresiji i koje su bile osetljivije majke.
Sudeći po istraživanju, bebe su se budile tokom spavanja svakih sat i po do dva, nakon što opet nisu zaspale. Kada majke priteknu u pomoć beba ne može da nauči da umiri samu sebe, što je ključno za miran san. Pedijatri kažu da bebe treba uvek u isto vreme da se stavljaju na spavanje i da ih majke ostave da se sami umire pre nego što odu da ih smire ako plač dugo traje. Do 6. meseca bebe treba da spavaju celu noć i da bude roditelje samo jednom nedeljno. Naravno, ne pridržavaju se sva deca ove šeme.
Tokom istraživanja su ipitivane i navike dece uzrasta od 6 do 36 meseci. Opet su se izudvojile dve grupe: spavači i tranzicioni spavači. Ako ih posmatrate, bebe se kao i odrasli, pomeraju ili bude po ciklusima na svakih 1, 5 ili 2 sata. Neke od njih plaču i viču kada se probude i tada se smatra da ne spavaju tokom noći. Do 6. Meseca 66% beba, spavača se ne budi, ili se bude samo jednom nedeljno. Ali čitavih 33% se budi sedam od sedam noći u toku 6 meseci, a to opada do dve noći sa 15 meseci i na jednu sa 24 meseca. Bebe koje su se budile uglavnom bili dečaci. Tranzicioni spavači su imali teži temperament, lakše ih je iritirati i odvući im pažnju.
Pedijatri kažu da je važno da bebe nauče da same zaspe. Takođe, smatra se da majke koje su bile depresivnije u trudnoći mogu da utiču na neurone kod bebe, kao i na navike u spavanju. Da bebe ne bi produbile depresiju i uticale na čitavu porodicu važno je napraviti šemu spavanja za bebu i navići je na to da postane rutina za sve.
Photo: Flickr
