Čuli ste već priče o tome kako "nije loše popiti jedan aspirin dnevno, preventive radi". Medicina je tu malo preciznija, pa kaže da bi ljudi koji su imali srčane napade ili šlog trebalo da piju jedan aspirin dnevno, zbog smanjivanja rizika od začepljenja arterija. Ali, da li treba svako od nas da svakodnevno pije aspirin?
Problem je što i veoma male doze aspirina udvostručuju rizik od gastrointestinalnog krvarenja, tako da odluka o uzimanju ovog leka kod osoba bez srčanih oboljenja treba da se izbalansira između mogućeg krvarenja i moguće dobiti za kardiovaskularni sistem. Međutim, nova istraživanja su došla do preciznijih rezultata, tako da se sada muškarcima i ženama bez koronarnih srčanih oboljenja preporučuje sledeće:
– Muškarci mlađi od 45 i žene mlađe od 55 godina ne treba da uzimaju aspirin svakodnevno da bi sprečili srčane napade ili šlog
– Muškarci između 45 i 79 godina bi mogli svakodnevno da uzimaju aspirin, ako je verovatnoća smanjenja rizika od srčanog udara veća od verovatnoće rizika za krvarenje.
– Žene između 55 i 79 godina ne bi trebalo da uzimaju aspirin da smanje rizik od srčanog napada, ali bi mogle da koriste aspirin da smanje rizik od šloga, naravno, ukoliko ne postoje preduslovi za unutrašnje krvarenje.
– Za muškarce i žene starije od 80 godina nema dovoljno podataka ni za ni protiv korišćenja aspirina.
Naravno, pre nego što odete u apoteku i počnete da pijete aspirin (kao i bilo koji drugi lek, uostalom), potrebno je da se posavetujete sa svojim doktorima, kako biste izračunali rizike, bilo za srčani napad, bilo za gastrointestinalno krvarenje. Verovatnoća za ovo krvarenje je znatno veća kod onih koji su već imali krvarenja, a pod većim rizikom su i one osobe koje su imale čir, koristile kortikosteroidni tretman za reumatski artritis ili druge bolesti, kao i starije osobe. Rizik od gastrointestinalnog krvarenja, a posebno od hemoragijskog moždanog udara je veći kod muškaraca nego kod žena.
