Ako vam je život mio okanite se grickalica. Umesto industrijskih grickalica i prerađene hrane jedite neprerađenu hranu. Evo zašto je industrijska hrana loša:
Upale
Prerađena hrana izaziva hronične upale a jedan od vodećih uzročnika hroničnih bolesti su upravo upale. Brojne studije pokazuju da su rafinisani šećer, industrijski osiromašeno brašno, rafinisana biljna ulja, kao i mnogi drugi sastojci prerađene hrane odgovorni za ove upalne epidemije. Bolesti srca, demencija, neurološki problemi, problemi disajnih organa i rak povezani su s hroničnom upalama čiji je uzročnik potrošnja prerađene hrane.
Zavisnost
Prerađena hrana stvara jaku zavisnost. Telo prerađuje celovitu hranu drugačije nego rafinisanu i prerađenu. Takva hrana obično previše stimuliše proizvodnju dopamina, neurotransmitera odgovornog za osećaj zadovoljstva, zbog čega neprestano žudimo za lošom hranom. Na kraju krajeva to dovodi do gojaznosti i niza zdravstvenih problema.
Smetnje u varenju
Prerađena hrana uništava varenje. Iz te su hrane uklonjena prirodna vlakna, enzimi, vitamini i druge hranjive materije, pa prerađena hrana može da poremeti normalno varenje. Česta upotreba takve hrane može da poremeti ravnotežu unutrašnjeg ekosistema tako što će onemogućiti život korisnim bakterijama i povećati rizik od infekcije. Slatkiši napravljeni od margarina, prerađenog šećera i brašna te aditiva zapravo su otrovi za vaš stomačić.
Fosfati
Fosfati su čest sastojak prerađene hrane a oni uništavaju organe i kosti. Fosfatni aditivi dodaju se u hranu jer pojačavaju ukus i teksturu i produžuju rok trajanja. Za iste aditive se zna da prouzrokuju zdravstvene probleme, poput ubrzanog starenja, propadanja bubrega i slabljenja kostiju, ističu stručnjaci američkog Rodale Institutea.
Jeftinije
Sveža hrana je jeftinija od prerađene. Prema brojnim istraživanjima i procenama, cela hrana koju sami pripremite jeftinija je po porciji od nezdravih, obrađenih ekvivalenata. Zato varjaču u ruke i pravac u kuhinju.
Mozak
Prerađena hrana nije dobra ni za mozak. Česta zbunjenost, loša koncentracija i problemi s razmišljanjem mogu da budu povezani s lošom ishranom, pokazala je najnovija studija sa Univerziteta Oxford. Prerađena hrana ima veze s ljutnjom i nervozom. A zdrava hrana poboljšava raspoloženje, održava nivo potrebne energije što sve dovodi do tako potrebne smirenosti u ovom brzom vremenu.
GMO
Prerađena hrana često sadrži GMO. Osnovni sastojci prerađene hrane nastali su u laboratoriji, a ne u prirodi. Genetski modifiovani organizmi (GMO), koji su povezani sa neplodnošću, oštećenjem organa, gastro poremećajima i rakom, često su sastojak prerađene hrane. Česta konzumacija tih otrova dovodi do debljanja, kiselosti organizma, a može čak i trajno promeniti sastav i funkciju crevne flore.
Pesticidi
Prerađena hrana puna je pesticida. Kako bi proizvodili velike količine GMO, poljoprivrednici moraju da upotrebljavaju glifosate, razne pesticide i herbicide, od kojih mnogi završavaju u finalnom proizvodu. Prema podacima prikupljenim u Institutu Rodale, samo žitarice sadrže ostatke do 70 različitih vrsta pesticida, uključujući i hemikalije koje se koriste kod skladištenja.
Falš
Prerađena hrana nije hrana. Jedan od načina na koji možete da procenite prehrambene vrednost hrane je videti kako životinje, bakterije i gljivice reaguju na nju. Prava, prirodna hrana trune i na njoj rastu gljivice, dok “lažna”, prerađena hrana ostaje gotovo ista bez obzira na starost. Prerađena hrana je u svojoj suštini sintetička, a prehrambena industrija koja je proizvodi priznaje da je za proizvodnju potrebno dosta izmena kako bi se dobio “prirodan” ukus.
