Bundeva je zdrava. Bundeva je korisna, lekovita, lepa i naravno vrlo ukusna! Ona je i hrana i lek, ona je ukras, ona nas razveseljava ovih sumornih zimskih dana.
Ova divna biljka stigla je u Evropu iz Meksika i Perua. To je jednogodišnja, zeljasta biljka koju ljudi gaje više od 4000 godina. I što je veoma važno, ona se vrlo lako gaji. Probajte na terasi da posadite bundevu, bićete prijatno iznenađeni tim velikim listovima a onda i plodovima koji će vas obradovati na jesen.
Ima dragocene sastojke, belančevine, ugljenehidrate, masti, zatim razne vitamine (provitamin A, vitamin C, E, K) vitamine B grupe (B1, B2, B6), onda niacine, folnu kiselinu, pa mineralne sastojke (kalijum, fosfor, kalcijum, gvožđe). Bundeva je bogata i pektinom, celulozom i drugim biljnim vlaknima.
Posebno se pominje beta karoten, koji blokira formiranje slobodnih radikala i tako sprečava oštećenje ćelijske DKA strukture. Deluje i kao jak antioksidans masti, čime koči razvitak superoksida i peroksida.
Bundeva ima malu energetsku vrednost, što znači da je dragocena za ishranu kako zdravih tako i bolesnih ljudi.
E sad, bundeva se preporučuje kao diuretik, za lečenje reume, gihta, zapaljenja bubrega i bešike. Oni koji se bave fitoterapijom, preporučuju je dijabetičarima, gojaznim, onima koji imaju oboljenja želuca, creva. Dobra je za upale jajnika, problema u menopazi. Sjajna je za ublažavanje bolova kod proširenih vena.
Evo i ecepta, ko ima bradavice dva puta dnevno bi trebalo blago da ih istrlja smrvljenim cvetom bundeve. A ulje od bundeve je odlično za ispucalu kožu.
Od bundeve se koristi sve, unutrašnjost, seme, pravi se ulje koje reguliše nivo holesterola.
A šta tek reći za jela od bundeve. Jede se pečena, kuvana, dinstana. Od bundeve se prave kiflice, ajvar, hleb, sok, ravioli, pita, čorbica. Ako vas mrzi da se petljate, samo je isecite i stavite u rernu da se ispeče.
Uz to je i vrlo jeftina i može da se nađe na pijaci ili u supermarketima! Ah, ta divna bundeva. Bez nje ne možemo ni ove zime.
