Da li ste primetili da su sendviči koje vam napravi neko drugi uvek ukusniji? Ili hrana u restoranu?
Poznati psiholog Daniel Kahneman objašnjava zašto je to tako:
“Dok pripremate svoj sendvič razmišljate o tome kakav će kasnije biti njegov ukus. A kada duže razmišljate o određenoj hrani postajete „manje gladni“ za tom specifičnom hranom. Dolazi do neke vrste zasićenja. Zato možete da pojedete dezert a niste mogli više mesa. Kada nam druga osoba napravi sendvič on nije „unapred konzumiran“ na takav način.”
I istraživači sa Carnegie Mellon University veruju da ako određeno vreme gledamo kako se sendvič priprema on postaje manje neobičan i samim time manje poželjan. Sličan se fenomen pojavljuje i kada smo dugo izloženi određenoj hrani, npr. peti zalogaj čokolade obično je manje ukusan od prvog.
