Reč kečap dolazi od izraza “ke-tsiap“ kojom su stanovnici jugoistočne Azije opisivali riblji umak. I to ime ostalo je do danas. Ovde je sve što treba znati o kečapu:
Riblji umak
Rana verzija kečapa posebno je oduševila Britance. Pripremala se na isti način kao i današnji riblji umaci – soljenjem i fermentisanjem inćuna. Britanci su ovoj prvobitnoj mešavini kečapa dodavali razne sastojke, orahe, kamenice, pečurke. Ali retko je u kečapu 18. i 19. veka bilo paradajza.
Inćuni
Izostavljanje paradjza iz kečapa danas je skoro nemoguće. Paradajz je bogat glutamatom, koji je zaslužan za ukus kečapa i zato se odlično slaže sa pečurkama i inćunima.
Savremeni kečap
Do kraja 19. veka kečap od paradajza zauzeo je čvrsto mesto među gustim začinima u Britaniji i Americi. Konačno, Henry J. Heinz kečapu je dodao sirće i šećer i eto savremenog kečapa koji svi volimo.
