But

Jagnjeći but – 1 kom; paškanat – 2 kom; beli luk – 1 glavica; senf; biber; so; ruzmarin; ulje

Ovo je prilika da se pripremi jagnjeći but onda kad nema konsenzusa, kad ne ljube jagnjetinu svi podjednako. Zato se ovo jelo zove samo – but. Ko prepozna, nek mu bude.

Dakle, jagnjeći but se krvnički izbode oštrim a tankim nožem. Do koske. Gde god je sečivo ušlo, ugura se tanak štapić očišćenog paškanata, a kraj njega i komadić belog luka. To je špikovanje. Od ovog jagnjetina dobija drukčiji ukus. Neprepoznatljiv. E, da bi meso bilo sočno, but valja namazati kakvim jakim senfom, pa posoliti, pobiberiti i posuti trima izmrvljenim svadbarskim grančicama ruzmarina. Sve da se zalepi za onaj senf.

Zalije se zejtinom, ubaci u zemljani sud, pored buta ušuškaju komadi paškanata, pa zatvori odozgo aluminijumskom folijom, da "ne diše". Peče se u rerni oko tri sata na 200 stepeni. Kad je meso mekano, skida se ona folija, rerna uključuje na najjače i peče još malo, koliko da se zapeče i porumeni.

Malo se meso ohladi, kakva lagana ružica ozbiljnije (10 – 12 stepeni) pa pristupi hedonističkom doživljaju za sve generacije (iznad 18 godina, naravno).