Bujanovački kačamak

Belo kukuruzno brašno – 500 gr; mesnata slanina – 150 gr; ulje; so; ljuta tucana paprika; ovčije kiselo mleko
 
Nekada, a to nije bilo tako davno, svako brašno se mlelo isključivo na potočari, između dva kamena, pa je ono bilo krupnije što je jelu posle davalo posebnu draž.

Danas, te draži više nema, sve je usitnjeno do praha, pa mora posebno da se naglasi: od obavezno belog kukuruznog brašna u posoljenoj vodi, zakuva se klasično gust kačamak.

U dubljoj šerpi se na zejtinu proprži mesnata suva slanina, ili komad suvog svinjskog vrata.

Kačamak se kašikom, koja se pre svakog zahvatanja potapa u hladnu vodu, vadi u kriške koje se ređaju u činiju iz koje će se služiti. Sve se pokrije komadima pečene slaninice (vrata).

U masnoći od slanine, na samo nekoliko trenutaka, proprži se kašika suve ljute tucane paprike, pa ovim sokom prelije kačamak. Jede se toplo, uz hladno ovčije kiselio mleko.