Univerzalna je istina da, koliko god da ste se najeli, uvek imate mesta za puding ili čokoladicu.
A sada postoji i naučno objašnjenje za to, a istraživanje je sprovela praunuka Lava Trockog – dr Nora Volkov. Ona tvrdi da kultrura brze hrane u kojoj živimo znači da hemijski signali koje proizvodi naš stomak ne može više da se bori protiv centra za zadovoljstvo u mozgu.
Tokom evolucije, ovi sistemi su koegzistirali i kontrolisali sitost. Dva sistema su sve vreme bila u kontaktu i harmoniji, regulišući unos kalorija, a samim tim i težinu.
Ali danas kada smo okruženi divnim slatkišima i brzom hranom ova ravnoteža je narušena. Jedete jer vam ta hrana garantuje zadovoljstvo.
Osećaj sitosti se aktivira kada se stomak “razvuče do određenog nivoa.” Tada hemijski i neuronski signali šalju mozgu instrukcije da prestane da jede.
Ovaj mehanizam se razvijao tokom stotina hiljada godina evolucije i služio je dobro u okruženju gde nije bilo naročitog obilja hrane, a kamoli namirnica sa visokim sadržajem kalorija.
Drugi, vrlo kompleksni sistem, nalazi se u mozgu i kontroliše našu motivaciju za hranom i zadovoljstvom koje nam ona pruža.
Oni koji žele da imaju veću kontrolu trebalo bi da probaju da kažu sebi “ne” pre nego što ih sustigne iskušenje.
Naučnica Nora Volkov dodaje da hrana može da izazove zavisnost, sudeći po centrima zadovoljstva u mozgu zaduženim i za drogu, cigarete i alkohol.
Nije iznanađenje da jabuke i zelena salata spadaju u hranu koja najmanje izaziva zavisnost. Najverovatnije je da će nas upecati slana brza hrana, keks pun šećera ili pecivo i sladoled.
Dr Volkov kaže da je industrija hrane trebalo da smisli recepte za zdravu hranu koja bi bila ukusna.
Profesorka sa Kembridža Barbara Sahakin kaže da ukus potpuno drugačije hrane budi naš apetit.A to je ukus dezerta. Možda nećemo ni dovršiti svoj obrok, ostavljamo trećinu ili čak polovinu, ali zato ćemo za 5 ili 10 minuta pojesti u slast čitav desert.
Ona savetuje ljubiteljima slatkiša da uzmu desert na početku obroka.
Photo: Flickr
.
