Volimo bebe. I volimo štence. A i mladunce majmuna, veverica i sve ostale. Čak i mali delfini su preslatki.
Samo zašto je to tako? Zašto ne možemo da odolimo malcima?
Evo šta kaže nauka.
Postoje određene karakteristike koje su zajedničke za sve mladunce sisara. Velike oči, maleni nosić, okrugla lica…
Naučnici kažu da se u našem mozgu aktivira hormon dopamin dok gledamo mladunce. Što je beba slađa to je veći i osećaj zadovoljstva koje pruža ovaj hormon.
Ali ni to nije sve. Otkriveno je da je dovoljno da vidimo sliku bebe pa ćemo postati pažljiviji, obraćati pažnju na detalje i sa većom preciznošću obavljati određene zadatke.
Poenta je da bebe kod nas pokreću određeno ponašanje. Pre svega zaštitničko.
I to ne samo bebe ljudi već i mladunci drugih sisara.
Vidite, stvar je u tome da naš mozak ne može da napravi razliku između beba i drugih mladunaca. Stephe Hamann sa Emory University precizira da i posmatranje mladunaca pokreće iste procese u mozgu.
Stvar je u tome da je poriv da se mladinci zaštite, čuvaju, maze i paze toliko jak da će raditi kod svih beba. I zato su nam kuce i mace toliko slatke… I zato verovatno možete satima da gledate ovakve video snimke:
